Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 20 ЗА 1883.

кујни. Јер, тек, тек, депо је то за оеога, кога свој рођени народ мора да презире, кад му турски и чивутски листови скут носе. Само је малер то што чиву гских лпстова пма много; те ако се захука шпекулација, па га сви почну сваки час славити, а после 8 дана 300 фр. искати.

Из Београда нам јављају, да напредовачка господа страшно напредују, сад су већ такав велики ко-рак у напред учинили, да су чак и на Николу Христића нагазили, па су и њега из заборава на „Видело" изнели. Ако је ова струја прилепчива, па и к нама у Аустро-угарску пређе, то се још и ми (заједно са Маџарима) можемо спремити на Фторо пришествије — Б ах о в о. Н.

Као ви. Један спаија имао слугу, који је при свакој трећој или четвртој речи имао обичај казати: „Као ви". Случајно дође Циганин да сланину краде, но ухвате га; спаија одмах пошље слугу солгабирову, да му ствар саопшти. Слуга. Добро јутро, милостиви господине! ,као ви а Солгабиров, Бог ти помогао синко! Шта је ново? Слуга, Мене послао тај господин ,као ви", ухватили смо једног пустаију „као ви ; и то је прави Циганин, „као ви"; највећи лопов у целој жупанији, „као ви;" давно је вешала заслужио, „као ви"; и да би најмање педесет батина примио, „као ви; а то моли мој господин, „као ви!" Солгабиров. Иди и кажи твоме господину: да ми више не шиље таког мелака, као што си ти! Слуга, Добро, казаћу милостиви господине! „као ви!!" Н.

Из Карловаца. Прошле недеље, кад је народ нестрпељиво чекао на обали да дође лађа са костима Бранковим, наједаред се неко накашља па повика: „Људи, ено А нђ е л ић-б ег а! а Сви који су чули тргоше се и намргодише се, неки погледаше десно лево, а неки и запиташе: „агде?" А онај одговори: где бега, то је споредно питање; доста што знамо да бега.

Из брачног живота. Ж е н а. Драги мужу, ја би ишла у илиџе. М у ж. И ја би. Ж е н а. Ето ти га на, — теби је увек до шале. Али ја ти озбиљно кажем, ако ми не даш новаца да идем у илиџе, ја ћу се тако једити, да ћу се

и разболети. А ако се разболем опда ме опет мораш послати у илиџе, — даклем није ли паметније да ме пошљеш сад, док се нисам разболела.

Оглас, (за који не треба ж и г, јер је ствар доета ж и г ос а н а и по себи). Чујемо, да је г. Г. В., учитбљ, намеран, да издаје „Помодни журнал за срп. нар. учитељице" уопш т е, а за варошке учитељице шпецијално. (Мисли он не знамо ми куд то иде!) Молимо „Стармалог" да нам јави ко прима претплату.*) Неколико срп. народ. учит'ељица. *) Изволите се упитати код уредн.^Ж. Л." у којем иети г. Г. В. оцисуЈе какве „пуфне" и „кикерикије" ваља да носе срп. учитељице. Уредн.

Званије и памет. Ком' званије с више даду Дуси свети, Томе даду за званије И памети, Ком' памети даду само Тај се мучи, Јер званије тако лако Не получи. д—р—н!

Добар одговор много вреди. Једна госпа купила је на пијаци корпу кајсија Пиљарица је била препредена, па је само горе метула лепе кајсије, а доле су биле труле и шугаве. Други дан дође госпа на пијацу па стаде преговарати пиљарици ту превару: ,,Ти си" вели „горе метла добре, а доле којекакве кајсије. То је баш непоштено од тебе." Пиљарица на то одговори: То није моја кривица. Ви сте требали код куће корпу изручити на земљу, па би онда труле кајсије биле горе, а добре доле. Промућурна госпа замисли се мало, па онда рече: „До душе, тако је!"

Пред судом. С у д^и ј а. Ви се сад одлучите; шта вам је повољније: или три дана затвора или 5 фр, 0 п т у ж е н. Па кад је већ тако, онда ћу молити за 5 фр.