Стармали

У Новом Саду, 30. Септембра 1883

Година VI

ЛИСТ ЗА ЗБИЉАЊЕ Ш Д Л Е.

„Стармади" цзлази трипут месечно. Годишља дена 4 ф . — погодишња 2 ф . — на 3 меседа 1 ф . За Србију и друге крајеве 10, — а, — 2 1 / а динара. — Власнкк и одговорпи уредпнк Змај-Јован Јовановић.; главни сарадник Лбуказем. Издаје штамаарија А. ПајевиВау Новом Саду. — Рукописи се ншљу уреднику (1)г. Ј. Јоуаиоу јс, УУк'п IX. ГогсеКчпцазве 5<>.) — Претплата и све што се тиче администрадије, штампарији А. Пајепића у Новом Саду.

„0 т а р м а л о м" нз Кеоградл. Ти ономад рече у лепоме паду Да поздрављаш пову непознату владу, Ал си се, Стармали, затрчао чио, Као да си и ти у Хомбургу био. Прекрсти се Старко Малко од тог затрчаја; Поспи се пепелом поради кајања; Свом налету кривом сам се насмеј гласно, Насмеј се што прије, да не буде касно. Мислио си: ето кривом путу краја, Јер тако диктира сила догађаја; А да ко продужи онај правац криви, За то с' не мож' наћи нико, нико живи. Нико, нико ж и в и, — то стоји к'о свето; Али ти си, море, нешто с ума смето. Што не смеју ж и в и, молге да с' пробира Са мумијом каквом, кад с' галванизира. Нико ж и в и, за то ј' срећица опака М орала извући м у м и ј у из мрака, Са негдањим њеним злосретним еспапом, И с капларским штапом. Ето нове класе наших дугих школа! Ето ко нам седе на државна кола ! Ето ко ће с' возит' преко права нанш —- Јербо стари ђаво даље кочијаши. Ето куд смо дошли, ето где смо сгали, Иа шта ћемо сада, мој драги Стармали ? На питање ово пи мислит' не смемо Од тешкога чуда док с' не разберемо. Палилулац.

Шетња по Новом Саду. С1,Х1. — Христић воскрес! — Воистииу воскрес! — Христић воскрес! — Воистину воскрес!! —г Христић воскрес! — Воистину воскрес ! ! ! Тим речима поздравља се данас православни свет у Србији после дуготрајнога поста, кад је сиротиња гола и боса јела само лука и киселице, кад је у побожности својој читала само пресне лажи „Виделове" и уживала мршаве финанције Чедине, кад је целивала у Поречу, Грљану и Милановцу сејменске песнице, клањала се пандурским батинама, жеднела за већом слободом, повлачила се у ћелије пожаревачких тавница да грехе испашта, чекајући стрпљиво да тај дугачки пост већ једном прође, да мине т р а п а в а недеља, кад сваки час на сиротињу н а трапају жандари и начелници, да прође за њом и задушна недеља, кад мора сиротиња да се знојп за бабину д у шу, да прође и меоопусна недеља, кад им је кућа пуста од м е с а, јер због порцпје ни залогаја меса не види у кући, да и сиропусна неде ља мине, јер ће с њом минути и нуста с.иротиња, да за тим и пачиста прође, јер су сиротињи џепо-г ви заиста чисти и пачисти, а како за овим долази крстопоклона, кад се министри са Абердаром и опим берберином заједно к р с т у и ордену к л ањ а ј у, то је добро што је и та недеља сада прошла; да прође даље и глувна недеља, кад су госнода глува према плачу и молби сиротиње, да се опрости иЛазареве недеље, то јест Л а з а р а Комарчића, уредника „Видела", па напослетку да прохујп и опа с т р а с н а недеља, недеља мучења и да дође весели празник васкрса, и ево сад цела сиро