Стармали

210

тиња кличе: X р и с т и ћ в а с к р с! Сиротињо, енротињо! Види се Да си изгубиља кадеедар, или га ваљ да ниси ни имала јер ти је Бонту одеео и последњу крајцару, за коју би сладоледа или календар купити могла! Зар је сад време ускрсу! Зар ти не знаш, да ово што ти за неки ускрс држиш, да је то свети Лука, кад снег заука, и свети Мрата, снег за врата. Та ово је позпа јесен, ово је мећава, што на тебе пада. Овојехладан ветар, што те бије ! Ово је зубато сунце, што те боде уместо да те греје! Ускрс ће доћи тек на пролеће. Знаш оно одавно очекивано пролеће, кад у з е мљ и све ож ив и, кад се све стане отимати дасе дигнеу вис из свога др емежа зимског, а сад имамо најпре да чекамо, да дође божић, да нам се роди спаситељ, па тек онда ће он пошто испије горку чашу и пређу му муке, даваскрсне и да расточи враге своје! А ово је сада мртва јесен, љута зима, дебео лед. . . Ох што нисмо оне животиње, што зиму преспавају па се тек пробуде, кад сијне мило пролеће, или што нисмо тице селице, па да из ових хладних и немилих крајева одлстимо у топлије пределе, те да тамо певамо, док не дођу милији и топлији дани да се вратимо у нашу земљу 7 кад се већ лед отопио, сунце лепше загрејало, а љути мраз и сурова мећ а в а изгубили м о ћ те п р е с т а л и б е с н и т и над певиним људским главама'!! А6. ™"™ш®длж5т$» Под прозором. Хумореска Милпна Оавпћа. У ходнику велике лепе куће а пред једним вратима сгојала је гомилица дерлади, један бос, други гологлав, трећи одрпан, и живо су се отимали о прво место до врата. Сваки је од њих имао малу хартију у руци и махао њоме по ваздуху, кад год би дошао у срдито расположеље. — Ман' се., Перо, рече онај босоноги, немој се дирати, ја сам дош'о први а ти ме оћеш да одгураш. — Мислиш ли ти, да ја немам овде иикаква посла, одговори онај одрпаии, имам те каква, и ако дођем опет без новаца, дооићу од најстора батина. — То чека и мене^ рече онај босоноги, па се не дам одгурати. Оба дерана почела се по ново гурати и турати, запсивајући један другом и ово и оно, док их није онај трећи, онај гологлави, вешто отиснуо и на прво место стао. — Ви'ш ти Сепла, цикне онај одрпани, како се дочеп'о врата! Хајд да га деремо! То је оиај босоноги канда једва дочекао, и обојица зграбе оног гологлавог и стадоше га бити и гурати, да овај умало није пао преко гвоздене ограде у авлиЈу. — И ја морам ући, дактао је гологлави, отимајући се од оних, и ја ћу добити батина, ако дођем без новаца. На те речи застадоше на мах сва тројица и с т адо" ше се згледати.

У Ш Т И П Ц Е. Док смо под Пироћанцем добили „ајзлибан", под новим министром нећемо ни кола имати (Никола?). $ ЈјС * НШ Н и к о л а Христићсе повампирио (вели „Самоуправа"). Ми знамо да вампир огрне покров, а чије је покровитељство Христић огрнуо? * Нови министар финанције зове се Спасић. Не знам хоће л' му испасти за руком да спасе српске финаеције. Ј * * * Кад је у Београду била г. 1868. омладинска скупштина и онда је био министар Никола X р и с т и ћ и сећаће се сваки, како је он забранио ђацима и професорима Стојану Новаковићу, Чеди Мијатовићу и др. да иду на скупштину. Ето сад их је и по други иут с а с к у п ш т и н е о т е р а о! * * „Српско коло" вели за Николу Христића, да његови „пријатељи и познаници" кажу, да је „усталац, отворен, поштује што је право, строго врши законе, пун је поштења и т. д " Кажу л 1 они то за њега за то, штосуму „приј атељи", или баш што га „познају"? (Јер то је велика разлика). * * * „Дакле на Београдској скуиштиеи прочита се указ, којим се именују иредседници за ту скупштипу, а одмах за тим указ, којим се скуи— Ма ви'ш, Мито, рече онај одрпани, пусти ме напред. јер је риф мог мајстора дугачак, ла ће ме доватити ма ди стој'о. — Е, а за то се кајиш мог мајстора увије око тела, рече босоноги, па кад ме одадре њиме, а мени искачу звезде пред очи, и боле ме на све страие. ■— А шта ја да кажем, примети гологлави и стаде се грепсти по глави, мене довати мајстор евојом мотком којом скида шешире чак и преко сокака, па да ви'ш ако ме још стигне оном гвозденом кваком. — Марим ја за твоју главу, рече одрпани, мени је до моји леђа. — А мени је опет до моји, дода босоноги. И сва тројица се почеше поново трљати и ћушати. — Шта се џавељате, семе вам дерећије, викне један старији, покрупан човек и поче чупати киг је пре дохватио. Шта стојите ту? — Та чекамо господина Глишића да изађе, одговори босоноги чешући се по глави, а никако да отвори врата. — Ја стојим већ од шест сати у јутру, мумлао је одрпани, морам, кад ми је заповедио мајстор. — А ви сгојте, рече онај старији господин, али ја ћу ући ирви. Данас је фелиг вексла једна, дода у себи, а ја нећу да имам кубуре са Вигенфелдовицом. — Да, ви сте дошли последњи, примети босоноги али скочи одмах за тим на страну јер је спазио да се рука оног старијег мало живље подигла. — Шта! рече, још ћу пазити и на тебе! Али кад је приметио да не би оног никако стигао, застане и шклоцне