Стармали

250

,,стармали" врој 32 :; а 188В.

надаљско блато сјајан наркет у каквоЈ владичиној дворани; а овамо не можемо нроћи у вече од силних госпођица и штуцера што се по корзу шећу; р и б њ у п иј а ц у беде, да је пуна бактерија, што колеру рађају, а овамо је на тој пијаци таква налога, да се све рибе погуше и подаве од силних муштерија; и на с е н>с к у п и ј а ц у вичу, да је пуна ђубрета, а кад дође какав циркус у нашу варош, а оно сви родитељи повуку своју децу руљом онамо и дшпу скоро до поноћи онај шталски затворени ваздух; вичемо и на гласовити наш р у з м а р и н с к п с о к а к, ал' то ништа не смета, да се тим сокаком устремимо у пивару на добро пиво; на агенцији нам је увек прашина и ветар, ал' за то нас је пуно тамо на пиву и кренвиршлама, кадгод долази лађа, па ма пикуд не намеравали путовати и ма никога не очекивали да нам у госте дође. На против опет има места, која Новосађани хвале, али их пе посећују. За читаоницу српску веле, да је такве нема до Беча, а овамо радије идемо у мађарске „салоде" и код шварц-пинтера на „хај- ; ригер", него у ову српску рештаурацију; хвалимо се, како у црквама нашим гнмназисте и учитељи лепо поје, а овамо се за време службе шећемо по „сајфцералеју- и идемо код „златне патке" у Мајур на бермет; поносимо се лепим здањем, у којем је наша виша девојачка школа, а шиљемо наше ћерке у ону вишу школу, што је на сењској пијаци и у којој учитељице ни појма немају о Душановом царству и Јевросими, мајци Марка Краљевића; хвалимо се, како наши књижевници држе корисна предавања на вечерњим забавама, а овамо удесимо да с нашим кћерима на забаву таман онда стигнемо, кад је предавање већ свршено, те се износе столице и столови, да би I

се на општу жељу могло мало играти „валцера* и „чардаша"Па није то само у Новом Саду тако, и није то само при шетњи, него тако је то свуда и таквн смо ми у свачем. Поносимо се, како имамо дивне „Илустроване новине српске", како имамо корисну „Привреду" како нас мудро учи „Народни лечник", а овамо нам ни мало не вређа понос наш, што су ти листови морали да угину због тога, што смо ми претплатни новац упутили, у место на дот <чне редакције, тамбурашима имађарским глумицама; радујемо се кадвидимо лепе српске дућане и посао наших вредних занатлија, а овамо сваки шешир, сваке ципеле, сваки пар хаљина, редовно купујемо код познатих кожодера семитских. И тако даље. У свему се види, да ми имамо чудну нарав. Чуд о и покор од нарави и обичаја. Ал' како данас људи не верују више у ч у д а, то ће тешко бити лека овоме злу, јср нико неће да увиди погрешку своју. А6.

У Ш Т И П Ц И. §. „Видело" сад у свачему има право, јер нема више опозиционих листова у Београду да га утерају у лаж. Еако ће од сад тек ђаво кочијашити!? а Добили смо нозив, да прилажемо на споменик мађарског песника Арања; ал молимо да нам јаве, коме ћемо новце шиљати: да ли уреднику „Фигетленшига" Верховајију, или Паусу жупану, што је са 30.000 ф. из државне касе утекао, или можда оним Бечкеречким чиновницима, што су израдили с касом на чисто, па се поубијали?

Киселе паприкеЛ) Био је баш немачки Ускрс. Леиушкасте, нодебеле мајурске швабицеишле су заједно>са вицкастим момцима у цркву, кад смо нас три Сијонца кроз Мајур пролазили идући у Нови Сад и то ја и мој друг Стева на коли, а за нама је касао нлш трећи друг Мика — пешке. Можда ће се лена читатељка одмах трћи, т. ј. ако је осетљива као нечији „једипац" и рећи, а од куда вас двојица на коли а онај сиромах пешке. Е то морам одмах разјаснити. Наш друг Мика положио је са одликом испит код „кир Јање" или просто био је тврдица. Ми смо га зато више пута корели и гледали, да га од тога одучимо, али све забадава ; Мика је ту проклету страст од куће донео, као савет од оца. јер ни отац му, који је био богат ћурчија, ниЈе баш пао полажући матуру код Кир Јање. Ево једног примера из којега се могу читаоци уверити и познати како је био грозан ципија. Микин отац имао је једног шегрта, кога је тако дивно костирао, да је сиромашак једанпут морао вијати једног врапца кроз *) На расписану награду.

три шора док није врабац испустио комадић кифле, који је у кљуну имао. Тако је сирома шегра био гладан. Сад можете дакле замислити, какав је и Мика био. Тако и сад, кад смо полазили у Нови-Сад жао му је било платити кола, него је ишао пешке. Кад смо изашли иза Мајура сиђемо ја и Стева са кола те пречекамо Мику, јер он је мало заостао. У том ето ти и њега, те сад сва тројица пођемо. Ја смо и Стева више ради забаве дошли у Нови Сад побегавши од свога двора, а Мика је дошао да купи хаљине, је био већ горњо - гимназиста, те је било време да узме нове хаљине, да не носи прекројене. Одемо и нас двојица сњиме у дућан, да му „густирамо" хаљине. Ми у дућан а Мика цмок носату Чивиницу и Чиву У руку. Шта је овом номислимо ја и Стева и станемо се згледати. Али јест! Мика изабрао анцуг, што вреди бар 15 фор а он га плати 10 ф. Е сад ту човек да се не прекрсти! „Воме Мика ти сибаш вешт" рекнем му ја, кад изађемо из дућана „Е браћо треба то све знати, данас су оскудна времена" говорио је Мика смешећи се тријумфишући. „Него Мика, знаш ли шта, кад си тако сретно назарио, држим да треба да нам платиш пива." „Немам браћ<^бога ми немам, говораше Мика успла-