Стармали

251

- * *' ОЛ- Дакде за бана хрватског неће нико да се нрими. Па како би бидо да понуде младог Виделовског, он ее прима сваке дужности. и= * * Подлистак „Биделов" ж ђаво је гој кочијаш" излази дакле и у књизи, те ће сви Виделовци моћи добити »кочијаша" тог з а себе (т. ј. у засебн о ј књизи). * ^ * ЗК За једнога младожењу, који је док се није мислио женити, много писао п р о т и в ж е н а, из освете не хтеде ни једна ж е н а да пође (те је с тога морао да узме девојку). * ^ □ Русија и Немачка у последње време нешто се јако гребу; шта би још било да није Немачка него мачка 1 * * « =: Никола Христић шалтује и велтује и бог те пита како још не у ј е! * ^ & О Кад су Пироћанац, Стојан, Гарашанин и Чеда пали, онда је дошао Христић, дакле они су онда А н т и-х р и с т и ћ и! * * & X Сада у Србији стрељајући радикале употребљују пушке, што се од натраг пуне; али шта ће господа министри ако когод унесе пушке што натраг пуцају! * * * § Еад у Панчеву иду близу 120 српске деце у туђе школе, колико ту онда родитеља још остаје, да се претплате на њихов једини лист ,Паше гор е л ист"?

Л Да је жив иок. Јов. П, Стерија, које би већ издање доживео његов ,Београд некад и сад" и какве би исправке према садањим околностима пмао

да направи?

А6.

Врло практично, Сад, молим вас, чујте П с места верујте Чему с' један газда Досетио стари, Те сад силне новце Од тога шићари: Он кравама сво.јим Пе да јести зеља, Него само јечма И млате и меља. Кад у вече седне Па пх музе живо, Оне место мтека Њему дају п и в о.

Је л' то измишљењо? Верујте ми није. Ено у новина Може да се штије. Питате л ? ме гди је? — У Америци је.

Новајлић.

јирено и чието га гроза хватаже при тој помисли, да он плати коме пива; имам само један сексер а то морам узети шта заручак." А лагао је скот један, имао је још 5 ф., али бадава, пре би који карловачки грађанин позвао којег благодјејанца на ручак него што би Мика платио коме пива. Још смо мало базали по Новом Саду и у томе сказаљка на нашем стомаку показа у исто време кад и сат на ајмашком торњу, да је време ручати. „Хајдемо браћо на ручак где год" предложи Стева и тако се сложимо, да идемо у град на ручак. Уђемо у једну биртију ; нема никог само два страж»ештера, који ее сигурно ту костираЈу. Седнемо за један астал, и ја и Стева иштемо по чазпу пива. Мика иште чашу воде. Ми попијемо неколико чаша пива, Мика попије флашу воде. Ми иштемо редом цео ручак, Мика иште једну земичку и киселих паприка. Тако ми ручамо пијемо вина, Мика пије саму воду; јер ми нећемо да га нудимо, кад знамо, да има новаца. Мики су расле зазубице, гледајући у нас како дивно једемо и пијемо, и чисто мислиш сад ће и он заискати што год боље — али

У један мах, кад донеше сарму, што оп врло радо једе, хтеде и он да заиште, али се сети оскудних времена поједе и поеледњу панрику и ућута. Кад смо се ја и Стева поштено најели и напили зовнусмо бирташа да платимо. Бирташ дође и ва наше највеће чудо изјави да нисмо ништа дужни, него да нас он то части, пошто је данае добио сина првенца. Сва тројица погледасмо и нехотице Мику, и кад му видесмо лице — пренусмо у смеј. Сирома Мика направио је киселиЈе лице него оне паприке; није шала штаје све могао јести фрај а он јео киселих паприка. Опростимо се с бирташем захвалимо му и пођемо кући. Идући путем кроз град једили смо Мику; а он да се покаже да баш није тако тврд плати нам свој тројици кола и ми дозврјаемо у наш Сијон. Мика нам је обећао, да ће се ноправити; само да никоме не говоримо о његовом малеру. И заиста Мика вам је од то доба са свим други човек, окануо се тврдичлука и мрзи страшно на киселе паприке. У П. Порфирије.