Стармали

268

. СТАРМАЛН" БРОЈ 33. ЗА 1883.

У Ш Т И П Ц И. Д „Видело" назива „Заставу" крпом. Дабогме! Да није крпа, него да је „салвет", виделовци би га умели боље употребити (Питајте Илку)„ * & & Л Бечки професори који су лечили Перу 'Годоровића, изгубише вадежду о његовом животу; али Београдска господа су бољи лекари: они му ето 10 година живота прогпостицирају. * * * ^ На дае св, НиколаЈа чудотворца, честитаху „Виделовци" г. Николи Христићу, као новом ч у д от в о р ц у, који по Србији чини чуда (и покоре). * * * §, Сомборскн Мађари су успели при р е ш т а ура цији. Па то ми одавио знамо, да Мађари у Сомбору по р е ш т а у р а ц и ј а м а имају увек в е ћ и н у и да онде добро напредују! * © У Германовој архидијецези има читавих к о л о н и ј а од Назарена. Да ли је и овај колониј а л н и еспап преко Чивута (као онај од Зт§ег-а из Трста) унешен онамо ? :1= * & □ Кад би тако било много наивних 81п§ег-а на свету, бог зна каква би још интересантна писма изишла на свет! Каквих би ту тек нашли смокава, сувих шљива, катрана, смоле, исцеђених лимунова, свакојаке фарбе, денунцијација и другог колонијалног еспапа! * * * ^ Мађарски лист ^Немзет" тако се дере и зипара на „Заставу", да сваки мора увидети, да то није нем зет, него као нека брбљава п у ни ца, * * * + Бивши Мајтењијев адлатов забранио је један број „Јавора" због неке песме, ох, кад би се тако могла уништити и она песма, што је томе адлатову у своје време сневана и у којој се за аега међу осталим вели : „Једанпут се само склизне, А'л за грехом грех зе ваља; Грешник мисли себе пере, Кад стотине чистих каља !" * * * х Даклем и календар „Годишњак" забранише у Србији. Па и јесу календари опасне књиге, јер они причају народу какво ће време наступити, кад ће доћи помрчење (министарског) с у н ц а и „Виделовог" полумесеца. * * * О А и шта ће „Годишњак" у Београду, кад они тамо имају своју „Годишњицу" (Чупићеву), која је као нека штипендијска заклада за извесну господу одборнике. * * * ~ Боже мој , како су времена напредовала! Некад се за реч „х а р а м и ј а"" одседило годину дана у вачкоЈ' тамници, а сад посланици на хрватском са-

бору вичу председнику свом : „разбо ј н и чеГ, па их ни глава не заболи (ил је ваљда и немају?). * * * □ Како у Србији толике људе стрељају мора бити да је тамо суице (среће) ступило у небесни знак стрелца; но носле тога зпамо да супце ступа у знак р а к а. * * * §. Кад „Видело" „Заставу" назива „к рпом" могуће је да има и право, јер се њена хартија фабрицира као и друга од к р п е; али је то опет поштеније, него фабрикација „Виделове" хартије од Бонтуове свиле, наквашене у сузама и крви српског народа, пресоване министарском тиранијом а сатиниране препреденом углађеношћу нариских и бечких штуцера. * •* * О Загребачки сабор заиста је прави парлар м ент.

Из полицајског живота. Оно је истина, полицаји не би требали никад да спавају — али шта ћемо кад су и они људи! Један полицај (у палилуском кварту) дође својој кући око три сата после поноћи. Жена опази да он јако посрће, па га запита: — Море човече, јеси ли ти нијан или се притвараш. Полицај се подбочи па стаде овако глагољати: — Же-же-жено, ти имаш пра-пра-право и овако и онако. Пр-пр-прво и прво, ја-ја-ја сам пијан; а дру-дру-дру-го ја, се притварам. Јер мо-мо моја је дужност, да сва-сва-сваког пијаног човека при-припритворим. Палилулац.

Нек се носи култура, макар се не разумели. Ево ти „Стармали", да видиш како се разумеју босански и херцеговачки сељак са аустријским чиновником. Дође један Херцеговац у варошицу Ф. ради пушке, да би му се дала чобану, да би се мога лашње бранити од вукова. Дође у суд, па ће: Сељак. Молим, господине, дајте ми пушку Судац. Вас?! Сељак. Није, бога ми пас, него вук. Судац. Ви?! Сељак. Да да, ми би као молили. С у д а ц. Ондан?! Сељак. Бивало ј "е и обдан, али ноћу је још црње и горе. Судац. Марш! Сељак. Нису, господине, мршаве, него баш дебеле козе. Судац. Идиш на поље, и чекала Ходина писара док дошла. ? Сељак. Шта,— ја да чекам запушку годину дана! Онда ни једне козе а ни јарета не би затекао. Ратос ти и пушке. 3 богом! послао Каменко.