Стармали

270 „СТАРМАЛИ* БРОЈ Тешрога шоМпг (Ч но8 111 1Ш8*) Тамо преко Саве — у поносној Босни, ђе су људи прости а нису пакосни, ђе се дижу брда готов до небеса, Тамо често бивају разна чудеса. У оед земље ове, међу кршевима Дивна једна варош повелика има, Сарајево с' зове, свако за њег знаде, Јер за н>' и у пјесми спомена имаде. Тако пјесма вели да су Сарајевке Позпате у свјету — најљепше ђевојке, Па заиста јесте — да, тако је, тако, Ко их год познаје признати ће свако. Таковије има међу њима слика Да се може рећи: анђелског је лика, Па поред лепоте још су милокрвне, Кад те која гледне — срде ти утрне. Али осим свега најзнатније то је, Што ђевојке ове до сад красило је. Српкињи врлине вужне имађаху И с именом српским поносит' се знаху. Ал' времена често мјењају се, Боже, А и ми у њима — и то бити може. Па тако се исто догодило сада, У сред дивног красног Сарајева града. Прилике су сада тамо другачије 11а ни дјеве нису ко што бијаху прије, Сад су оне нобл циливизоване, Па проводе друкче свог живота дане. Код њи сад врлине ништа не вриједе, Српско име носе као од биједе, Све што је год старо то њима не годи Веће само ново, и што је у моди. Руменило поче да им квари лице И да накаради ове љепотице. А мидери сташе стезат тјело њино Шта ћеш то је мода — то је њима фино. Балови, игранке врте се по глави, Играј другарице док зора заплави! Официри млади пратиће нас кући Ах! ала ће срце од радости пући Тако оне раде — тако сада бива Па да ли је томе млађарија крива? Свак ће рећи: није — већ' су јади вељи Па томе су криви њихни родитељи. један путник, *) Лрештазшано из „Српског Гласа".

33. ЗА 1883.

Нарламентарност. На угарском сабору називају посланици један другог „битанг ом", на хрватском сабору ,.разбојн и к о м" и „и з д а ј и ц о м' 1 , сад само да се још са ■ зове карловачки сабор и да владике почну као некад псовати закон — онда би све чарде и пиљарске шатре биле у Европи излишне, а и „Турски н а р о д" могао би престати излазити. Аб.

Шта се са телефоном не може произвести? Муж: „Драга женице, ја сам већ на ту мисао дошао, да спојим цркву и нашу кућу с телефоном, јер ти се увек правдаш, да због ручка не можеш у цркву: па онда лепо можеш и код куће божију службу слушати. Шта велиш на то? Жена: Све је то лепо и красно, драги мој, самокроз телефон се не може мој шешир видети" ! Младен пл. ВојновиЂ.

Један; Бачванин. Пре неког времеоа (ја ее памтим, ]ер нисам одавде) завлада у Бачкој глад, те је држала једно три године. Ништа није родило само кромпир. Три се године мораде један Бачванин гушити с кромпиром али четврте године је храна гако родила, да Бачванин није знао, већ куд да је сипа. Једног дана позове он своју жену Макрену и рекне јој: Чуј ме жено! дај начини од житног и кукуружног брашна погаче и обари ми кромпира. Жена послуша и испече две погаче обари кромпира и донесе му све на сто. Бачванин узме иогачу од житног брашна и рекне: ,Гледај, браца, да се од сада увек у мојој и око моје куће налазиш;" прекрсти је и метне је преда се. Затим узме погачу од кукуружног брашна и рече: В А ти, ч 1ко, гледај кад код само да се око моје куће нађепт, иначе можеш се мало и удаљити." Напослетку узме кромпир у песницу и рече: „А ги, Тшро, апосгола ти твог, гледај да се чисти-и из моје куће, и да те моје очи више не виде ! а

Ранорт у Лици (бившој хрв. крајини,) У крајини се морало на немачком језику рапорт дати. Тако је један Бимбаша свом »01>епуас1а<;тајб1;оги в казао, кад је послао два момка да растерају хајдуке на граници: и Хер обербокмајстор ! Арса и ђура град марширен (т. ј. иду правим путем) Плаеница линкц, плаеница р е к ц т. ј. (Плас сена лево, плас сена десно) два к у б у р а г у т т. ј. пушке тако зване кубуре- пукле су) Ш а р г а н и к ц н у ц (Сћаг^е Оешећг), К р а јшки поток моктшшш, аусизмит тен ферфлукти хајдук."