Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 36. ЗА 1883.

287

Претплата се шаље из Србије књижари В. Валожића у Београду, из осталих крајева администрацији „Стармалога" у Н, Сад. Уредништво и Администрација „Стармалог".

Одговори уредништва, У Сомбор. Ви желите да поименце кажемо онога Коњовића, о коме је била реч не ! авно у овом листу, да не Си пала љага на многе, који то исто презиме носе. Ми смо мислили онога Коњовића, о коме је било говора скоро у једном допису из Сомбора у листу „Застави .

Одговори Администрације „Стармалог Трађанској касини у Београду, као и сзима осталим предплатницима у Србији. Ви се чудите и питате нас: зашто не добијате „Стармалог" ни сваки иети број кад сте за њега платили и тражите да Вам новац натраг вратимо па нас још и грдите, као да смо ми томе криви. Ми се чудимо и дивимо тој наивности ВашоЈ, кад сигурно знамо ла Вам је свима добро аознато ко је тај што конаби тамо код Вас на главној београдској пошти Ваше бројеве „Стармачога" којег Вам ми свима уредно сваки број шаљемо. Ми смо многима од Вас једне исте бројеве по 2—3 пута слали, па их опет нисте ни }едног добили, јер их је све прождерао онај крокодил, који у заседи мучки дочекује па дави све независне, слободоумније, оиошционе листове, а нема толико смелости и поштења да им јавно забрани улазак у Србију. Ми смо по некима од Вас иоједине бројеве у рекомандованим писмима слали. што је због већег трошка са нашом штетом скопчано било, тек само да Вас као своје предплатнике задовољимо. Али не можете од нас ваљда тражити да Вам за 10 динара годишње није доста, Влајко ме је опуномоћио да још данас запросим у тебе Анку њему за љубовцу. Но пошго то без Анкиног саизволења не треба да буде, ономе је опуномоћила, да ти свечано изЈавим, да ће она Влајку своју руку од свег срца радо пружити." Сад је тек настала дуга пауза — али није ни та трајала до века; њу ми прекиде сам доктор Манџић. „Даклем ти велиш да је Влајко ваљан младић? „Не велим само, него ти залажем своје поштење да је тако." „Васо, хајде пошљи по тога Влајка, да га мало боље промотрим". „Није требе, брате, да шиљем по њега; он је већ овде у соби (показујући руком на врата лево), заједно са твојим рецептом. — А у овој соби десно, и ту је баш сад неко дошао по кога сам још у подне кола послао; то је наша дражајша Анка. Изволите децо, уђите унутра, немојте се ништа стидити!" А ви драги читаоци изволите себи представити тај табло, кад су Анка с леве а Влајко с десне стране у собу ушли. После по сата рецепт је био у докторовом шпагу, а благослов његов на главама срећних заручника Банда ниЈе свирала, али деда Васа тако је из дубине груди и топло певао : „Одби се бисер грана", да се цела кућа, орила. Сватови су били таки"прве недеље. Други дан после сватова уђе деда Васа у собу докторову а овај је баш био написао оглас, који ће да пошље у све главпије но-

сваки број у два примерка птаљемо: један да га цепзура узапти, |други у рекомандованом писму да га на сигурно добијете, јер ми незиамо који ће број она узаптити. Ваља друкчије подноматн опозиционе листове, за које сте уверени да су слободоумни из чистог родољубља, да им је пред очима једипи народни интерес , да се не поводе ни по бабу, ни по стричевима, већ говоре по правди бога истинога. Таке листове ваља поједини својим жртвама да добављају путем могућим, кад им се мучки забрањује онај слободан, обичан улаз, а не да њима свима дотична админист^ ација, на своју штету листове шаље. Где се то хоће ту се не жели искрено опстанак онозиционом листу. Боље да нам и не шаљу предплату из Орбије они, који нас мисле грдити зато, што им не стиже до руке сваки број, јер није наша кривица што београдска цензура држи да не морају они баш све прочитати, а они сами не умеју да смисле начин, како ће баш сваки број добити моћи.

ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Година но годину и „Невен, Чика Јовин лист" који дан ће да стуни у пету годипу свога излажења. Љубав према подмлатку српском покренула је ово подузеће, та ће љубав и од сада руководити и уредника и накладника да „Невен" и даље остане деци нашој мио и користан, забаван и поучан. Обећања имамо са више страна, и од најбо^ љих књижевника наших, да ће и они лист овај умом и пером својим подпомоћи. Лепе слике много нас трошка стају, но знајући како су оне младим читаоцима миле и корисне, ми ћемо и у петој години доносити, ако не више, бар толико лепих и удесних илустрација. вине, којим јавља, да је он пронашао сигурно средство против ћелавости. Деда Васа прочита оглаз и рече „Врло добро! Само би ти саветовао да још нешто додаш. „А шта?" запита доктор. „Додај још ово, да та твоја помада само онима помаже, који су по савету деда Васином сами своју глпву обријати дали." То је био ладан, леден душ, који је наједаред погасио оне велике спекулативне планове докторове. И он се ражљути на пријатеља свога, ражљути се на кћер своју и на зета свога. Не хтеде их више очима погледати. Та је срдња трајала скоро годину дана; а престала је тек онда кад му деда Васа изнесе пред очи још једног ћелавог пацијента, а то је био Влајков и Анкин синчић а докторов унук, који се те ноћи родио. Том приликом декламовао је деда Васа ове стихове: .Ево ти драги деда Радости твоје праве. Ево ти јоште једне ћелаве мале главе. Скоро ће коса нићи На голом пољу том. А то захвалит' смемо Рецепту твом. Доктор узе у наруче пуначког унука свог, пољуби га а сузе му потекоше на очи. У тима сузама удавила се срдња његова. Р.