Стармали

83

У ш т и п ц и. §. Па кад је владин комесар распустио белоцрквански збор, то је онда очевидно да „Застава" има нраво пхто вели, да је збор хтео да прими онај нови програм, што мађарској влади попушта! * & & □ Штета што није у Белој цркви дошло до бројања гласова, те би онда бројеви говорили ко има право, и онда би могао Каменко издати ново издање своје књиге »Говор бројева." * * 41 О Кажу неки да г. Касаниновић по среским местима иде да гастира. Но ми би рекли да он иде да густира (нови програм). * * * + Но о томе густу не вааш она пословица: „Ђе §из1Љиз поп ез<: (Нзрп^апЛит", јер о овоме би се густу могло баш и дишпутати. * * * Д г. К— је дакле прошао у Белој цркви као Наполеон на Седану. (Јер и ово је било н а с ед а н и ј еЛ # * * ^ Дакле сад ће нам г. К— да иде у У л м у. Но ми смо уверени да ће он и У л м е р-герштле брзо бити сит. * * * @ Кад су они тако храбро отели нашу „Застав у" онда ће је они чини ми се скоро метнути као т Р°фејУ У — музеум, да се одмара.

*■ * * ^ Ја сам уверен, да ће Каменко одмах, чим се врати сад с овог агитаторског пута, издати нов Сановник. * * * 5Ј) Новосадска варошка општина донесе ономад закључак, да се сенска пијаца из санитетских обзира премести са досадањег места на онај плац поред варошке — болнице! На здравље! вели мој пријатељ М. * * * !Г. Касапиновић је таки после усвојења Кикиндског програма отишао у Карловце на неки с авет, чини ми се митрополитски. * * * □ А као што је познато, на ,,ми тр ополитс к о м с а в е т у" понајвише се решава о разводу оних, који би требало да у љубави и заједници живе. * * * А Мој брат Тошица вели: Ја се не бојим никог, ја стојим увек на пикету! * * * О Кад смо се већ тако расцепилии расцепали на двоје, бар да наше половпне чине рогове једној истој г р а ђ н на згради нашег народног благостања ! * * ^ У Новом Саду отвара неки Бергхер вештачко позориште са мађијским преставама. Да нам неће само изволшебствовати какав новполитични програм! То би тек био „иберашунг!" Аб.

У тој „Енглеској краљици" дакле има један сто', Оно управо има више столова, али је овде главно тај један сто', како се уђе с улице с десне стране у углу. Велики је и округо да могу око њега сести и десеторица. Тај је сто' српски. Т. ј. он је управо својина кафеџије, који је неки Француз, али за тим столом обично седе „Срби" и то већином оне категорије која се у ђачком жаргону изражава са речију „раја". Кафана као и свака друга кафана могла би бити боља и — јефтинија (то је сасвим природне, јер човек неиде у кафану да пије ванредну кафу, кад може и код куће да има то уживање. Кафеџија мисли: Срби су на такав ностунак већ научени). Ту су и две „касирке" на које се не могу тужити да Србима каква посла чине. Новина нема много, управо колико тек да се види шта је ново, — а српских новина скоро никаквих. Ваљда зато што долазе — Срби. Но за то су билијари и карташки столови скоро перманентно у оисадном стаљу. Једног лепог зимског дана седило је н.их четворо око тог стола. Било је тако у сумрак. Насред астала шест чаша пуних — воде! Па и нокрај воде водио се веома жив разговор о свему и — ничему. Тако то обично бива у последњој четврти ма којег месеца. Па тако и сада. Није се, истина нико тужио, али сваки је знао да смо сви узајамно чисти т. ј. наши џенови. Нити се играло билијара, нити се картало.

Одавде је веома леп изглед на Дунав и преко Дунава на будимски двор. Пред носом нам стоји грдна зграда варошког „редута." Разговор се водио што но реч с брда с дола. Један млад докторанд права загледао се кроз прозор, па се тек у сред разговора о незнам чијој „љубазној сцени", окрете и заиита сасвим озбиљно браца Куку: „А знате ли ви браца Куко, зашто овај Дунав тече овуда?" „Кад немате новаца за пиво, да можете пити бар воду," — одговори овај кратко. „Аисћ гисМ зсШесМ", рече докторанд „само што би за ту цељ човек морао да пумпује воду, — а кад би већ морао да „пумнујем," онда би волео пумповати новце него воду." „Боме докторе у том послу радо би ти и ја помогао — као човек од сгруке," додаде једап техничар. „Ах браво! ево Шебека," настави показујући редуту, одаклеј се батргао један младић, омалена али вижљаста раста који никад није могао да седи мирно на једном месту, па зато су га прозвали „Шебек." С њиме се друштво доста пута шалило, али за то је он имао једну особито добру страну, т. ј. имао је свакад — новаца. За то је „Шебек" био радо приман у друштву. Али чим би се удалио, праштајући се строго по одредбама „Отменог света," — ту наравно да би заостали искрени „пријатељи" правили за њим свакојаких примедаба. *