Стармали

84

Ћира. Кажу да се наш драги народни мученик у болести својој у лицу јако изменио. Спира. Даклем кад би сада кући дошао можда га „Застава" не би ни познала. Ћира. А, то већ не. „Застава" би њега познала. Само не заам би ли он њу нознао.

И В Е Р Ј Е.

Проба пера. XVI. ч ' .> Где је истина. Људи веле да је Истина у вину; И ја ћу потписат' Ту изреку њину Ал и лаж је близу — Убила је тама ! Она с' често виђа У наздравицама. XVII. Елиграм. Намигуша Јулка Хоће да се уда, И то жели добит Момка млада, луда. Велика је мудрост Што ту жељу креће: Зна да је наметан оапросити неће. XVIII. ^ Савет некима те некима. У великих двора, Великих палата Све је на високо Ал су ниска вратаАко желиш ући, Не смеш ићи право, Згрбити се мораш, Згрбити се здраво.

Да ми је ко у оне сретне дане дошао па казао, да ће доћи време, кад ћег. Светислав заићи по Панчеву, па купити по српским кућама добровољне прилоге за пензиони фонд мађарског будапештанског позоришта, — да ми је то когод онда казао, ја бих га с презрењем погледао и показао му врата. Да ми је ко онда рекао, да ће цвет панчевачке интелигенције српске склопити међу собом одбор за дочек и купљење прилога на 1,здржавање Чангова, што их послаше у Панчевачки срез да би Србе мајоризирали, — да ми је ко то онда рекао, ја бих пљунуо у шаку и ћушио га. А да ми је ко онда рекао, ах у оне сретне дане, да ће Ника Максимовић, Светозар Касапиновић и његов адлатус Каменко, и т. д. заићи по селима и срезовима, те агитирати за напуштање наших праведних захтева; да ће „Застава" српске најврсније детиће називати „потказивачима," „гадним лармаџијама" и друговима „Турскога народа," — е, браћо, да ми се когод усудио то рећи, ја бих га зграбио за гушу и дотле гњечио, док не би он повукао натраг ту гадну инспнуацију! Аб:

Свеједно, Некада су шајкаши пмали своје шајке, своју флотилу, па се свако југро морало на рапорту јавити де је која шајка и како маневрира. Пре 48 године дође нов батаљонскомандант шваба Карл Фердинанд ЈГудвиг фон Гартентал. На ордонацу бијаше лала Гајчевић, па како је целу ноћ банчио, није знао де су шајке ал он ипак онако мамуран оде новом команданту те му рапортира овако: Јављам покорно Драва очла доле а Херкулес горе; Нептун горе Хилдегарде доле; Европа доле, Јован Баптист горе. . . Гартентал није знао шта тај оће, већ мислио да збија шалу па се продере: А шта то „толе коре; коре толе," то мени мој име гледи све јетан. — Та и мени је све једно, тек морам доћи да јавим, — рече лала, салутира, окрете се и оде.

Г—н.

Паја. 0 мај шта је то мени те сваку ноћ снивам Гадића. Гаја. А што једеш у вече роткве; ти кажеш то је здраво ето како је здраво. Гиган.