Стармали

Ђука. Шта би ти сад саветовао јј/агл-« мШдМ Шука. Он се најпре звао „Пег | ®||р мр', па се после кад је очврстао ШШ&\- Жг .' на;ј вао »Каменко"; а сад бих му ^^^^^^^^^В^саветовао, да опет узме старо име ~ - - своје „ Петар." Ђука. Дабогме, пак ће бар име „Каменко" остати у лепој успомени.

Ђука. Јеси ли читао извештај са Белоцрквапске конференције. Шука. Јесам. Ђука. А у којим новинама? Шука. (Мисли се). Е, ако ћеш право да ти кажем, ја сад не могу да се за јамачно сетим: да ли у ,3астави" или „Турском народу", тек само знам, да сам читао. Аб

Нешто с пута, Беше леп дан, иосле овог једа јупитеровог којим је излио свој грдан кабао воде на нас — беше ми оваЈ пут добро дошао — истина да сам сирома човек, али зато сам опет узео билету од Н. до С. првог плаца — новаца нисам имао толико да ручам Та1)1(Зе-ћоке, него сам свечано шетајући по ходник чачкао зубе, после масне шунке што сам код куће габловао, можда су моји сапутници мислили, да ми је благоутробије снабдевено са бифтеком и надевеним пужевима — што не беше случај, ја опет у смерпости својој и немарим за така јела. Лађа је пловила између Бапоштра и Паланке — те како је уз воденице пловећи зауставила мало грдну лупу точкова видео сам — де девојке на баноштарској страни износе орезапу лозу из винограда а чуо сам де лепо певају — од ових песама докле ми је зреник мога ува допуштао прибележио сам следеће. 1. Ај свилена мантио Ди те (име нисам добро чуо) попио Попио ме баш код Ленке Његове челенке. 2. Свирај беља стари глас Виш да мрзи кнез на нас Та нека га нек се љути Ти свирај па ћути. 3. Ао Като шећеру Мој круњени бисеру

Бисер круним тебе љубим. Па се зато губим. 4 Ој Катице Катице Моја душо и срце Неварај ме моја дико Моја рајска слико. 5. Ој Милице Милице Моја славуј тичице Купићу ти четир рекле Потнисо сам вексле 6. Ал сам љуто накасо Кад сам појас опасо Па сад несмем певат песме Ко ме воле — несме. 7. Ао куме Никола Нек се чује до Мола Да купујеш скупе коасе Ама ти се може. 8. Ој адресо танана Ти си једна још рана Да за тобом нисам иошо Неби вако прошо. даље нисам чуо — лађа је пловила — ја сам мислио о тим песмицама — да се то онет каквог узор попе (з1с) тиче. Како сам пак на том путу прошао о томе ћу други пут. Један сељанин.

Разбацане мисли. (Из предавањаједног нрофесора; нерно прибслежсно). Даклем, о томе има један доказ у књизи, дли ми га нисмо узели. То је даклем трење. Какви су то гости ти метеори? Ви то канда нисте потпуно срочили. Ми смо дакле данас изгубили час. Доста ће бити. Слабо, слабо шта ћемо да радимо ? Јесу-ли то занимљиве ствари ? Док је човек млад, треба све да учи. Не треба бити тром. Какве формуле ? Но, фала богу! Вукосављевић одмах позелени као да је на њега сав терет пао. ћутите, ћутите! Замислите себи као да сте кинеским зидом ограђени. Само чекајте! Но фала богу! Пасте! Шта? Па за то кажем, Опет тамо неко. Шта је Иванићу Јоване? Него да ћете то казати. Ала је то страшно. Немојте се разговарати. Само пасте! Шта? Нисам загледао. Дакле? Па онда шта је било? Знам, знам. Не, пасте само. Ви знате како се праве лојане