Стармали

„ОТАРМАЛИ" БРОЈ

Који су ближи „Застави" уверавају, да су ове аене садање грдне, лажи и опадања само кортешки книфови, а чим прођу избори, да ће она таки окренути опаклију. — Али Сомборска читаоница поздравила ју је већ сад но опаклији, а таких ће поздрава бити и више.

У 80. броју „Заставе" јављају из Турске Кањижедаје „сав народ са барјацима исвирком иснратио Хаџића до Тисе." (Требали су изриком казати, да се ту разуме река Тиса, јер до мин и с т р а Т и с е, ко хоће, тај ће и без пратње пута наћи.)

Генералу Тиру опет је нала нег;а сретна мисао на ум; хоће да проширује неки капал у Грчкој. Ми Бачвани већ добро познајемо Тирова подузећа, па ако Грци од нас потраже сведоџбе, истина, нећемо се много похвалити с а Т и р о м, али ипак би их могли послужити с а т и р о м.

Најленше је ово што се један текелијин питомац тако јако загњурио у кикиндски програм, да је своме добротвору заборавио и име. У место С а в е назвао га С евасти ј ан ом. — Но тако то бива у временима бурним и Бурнастим.

У Бечу се родила девојчица без уста. Један је доктор предлагао да јој се и пе прорезују уста. Јер нема сумње, кад се временом уда, да ће јој се уста отворити и сама. Не мора мајстор Јефта признати, доста је ако се увери, да међу свеснимШајкашима нематрутова ни буџа Јер да је међу њима било буџа, солгабиров Нађ би за цело на њу наишао.

Полит није пао, — јер се није ни отимао за мандат. Он само није изабрат. Многи кандидати ни избором ни падом својим не користе. Полит да је изабрат знао би достојно заступити своје бираче, али и овако се испунила стара жел.а његових бирача, курталисали су се мрскога солге Исаковића.

Кажу људи да је свако своје среће ковач; али је много лакше кује, ако га је судбина поставила за солгабирова у Ковачници.

Емилијан Радић (калуђер) хоће да се одрече свога чина. Алал му вјера, — јер баш није ваљало што је до сад чинио.

Од неко доба жабе у жабаљском риту ништа друго не говоре него само: „Беке-тсе, Беке-ке, Бе-

ки-кики-кић а . Виша влаот још се пије одлучила, да ли да им те енунцијације одобри, или да их забрапи — јер још није јасно да ли жабе то говоре у славу или у подсмеј уроднику „Заставе". Даклем др. Владан ђорђевић доказао је у бриљантној беседи са бенгалском ватром, да они који су дигли црноречку побуну нису били Срби, шта више нису били ни људи. Може лако бити да ће историја ове речи Владанове подпуно потврдити, т. ј. кад се разбистри питање, ко је управо подигао ту побуну. Као што видимо од правих представника кикиндскога програма није нико изабран Даклем мајстор Јефта могао би сад написати још један шаљиви подли-стак, — али са променутом адресом.

Когшс/ \^08 1)а1аШоп! Кад је оно Лаза Костић превео па српски познату историчну француску убојну песму, марсељезу, онда неко запита Абердара (као професора естетчке:), како му се допада Лазин нревод ? Абердар са милостивим напрћком уста рече: Но, но, може поднети. Само ми се једно на допада. — А шта то ? — Рефрен. Оне красне француске речи: „Гогтег уо§ ћа^аШоп" — „У ред, у бојни ред!" и то ми се ие допада, јер то »У ред! л изгледа ми нешто полицајски, — а то ми је гадно. (Тако рече Абердар негда). То је, дабогме поодавна било. Сад Абердар више није професор естетике. Ои председава скупштини и формира батаљоне жандара, који ће да гуше сваки слободнији дисај народа. Али нека, нека. Гогтог уоз ћа!аШоп — У ред, у бојни ред, (против народа)! Гогтех уоз ћа^аШоп! Али уједно и зебите у срцу, као што су зебле и дахије, кад су биле на врхунцу своје обести.

Прво је слово луксуз, До тога је уверења дошао посланик у Нигау Урош Кнежевић. Зато је предложио да се одсада Ужичка епархија назове Жичка епархија. Јер прво је слово луксус. Ако се то усвоји као начело, (т. ј. да је прво слово луксус) онда ће бити врло запимљиве доследности. Н. пр. Бугарска граница, назваће се: Угарска граница. Прусија би онда моралд бити Русија. Христић би морао постати Ристић. Н онда би Урош Кпежевић заслужио Таковски — хоћу рећи аковски орден. Палилулац. »