Стармали

124

,СТАРМАЛИ и БРОЈ 1б. зА 1884.

Примите је, па смо одмах опет браћа, као што смо и били!

Мој пријатељ и колега Б. из Т. имао је ових дана један мали малер, али који се смејом завршио. Нека се не срди, што ћу то да споменем у „Стармаломе", јер све што је смешно спада у „Стармали". Пре неколико дана добиће он госта из Београда. Гост ће доћи лађом до Новог Сада и одсешће у тој и тој гостионици, а мој пријатељ Б. послаће по њега кола. Тако је било уговорено. Једно вече уочи доласка тога милога госта најми Б. кочијаша једног у Т. и напише две цедуље. Једну ће дати кочијашу кад пође у Нови Сад, ту ће стајати име београдског госта и гостионичара новосадског где ће се гост налазити; а другу је цедуљу написао да понесе слушкиња у Сентомаш једној госпођи, којој мој пријатељ у цедуљи назначује, шта све да му ?упи на пијаци и слушкињи преда. Кад кочијаш дође у Нови Сад сврне у дућан код господара Пере, покаже му цедуљу и замоли га да га упути у ту гостионицу, где је онај Београђанин. Господар Пера узе цедуљу и чита: килу меса, два бела леба, 10 дека квасца и т. д. Мој је пријатељ то јест променуо цедуље те је слушкиња однела у Сентомаш адрес београдског госта и новосадског гостионичара, а кочијаш дошао у Нови Сад са цедуљом шта да се купи на пијаци ! Наравно да се кочијаш вратио кући без госта, а слушкиња без квасца. Е сад ја ништа не кажем, само питам, зар оваки грозни случај не спада у „Стармали* ? Но на утеху читаоцима морам одмах и то додати, да је гост ипак сретно приспео у Т., а у кући мога пријатеља Б. није зато ипак фалило ни печења ни бела леба ни рујнога винца — не мора се то све баш само из Сеетомаша добавити !

Песник Стева, Сео Стева, па се Замислио јако Обрт'о је перо Вако и онако. Мислио је дуго Мислио дубоко Певао би оно Што не виде око. Певао би „драго!" Певао би „благо!" Певао би „снаго!" Ал све је за наго. Певао би пев'о Певао би свашта Ал и зпање }' залуд Кад му ј' машта — ма гита.

Ћира. Е што јесте, јесте ; а то се и признати мора. Ова скупштина, што је сада у Нишу заиста је проширила слободу и права. Спира- Како да те разумем? Ћира. Посланика предати суду за оно што је у скупштини говорио, те слободе и тога права нема ни један парљаменат на свету, а није га до сад ни српски имао. А ова је скупштина дошла и до тога. Спира. Е брате, сад видим да се може прегерати и у слободи и у праву, да га може бити више, него што га народ може поднети.

Ћира. Колико има емиграната српских у Бугарској. Спира. Не верујем да ће их бити више од Ј 0 — 15. — Али ма колико их било, они немају права да прелазе на српско земљиште. Бугарска треба да им то забрапи. Ћира. Тако и ја велим. Али ако се Бугарској објави рат, да ли ће оеда Бугарска њима забранитп прелазак у Србију. Спира, То не верујем. Ћира. То само данашња Нишка скупштипа може веровати. Ћира. Шта примећаваш ти на В 3астави" од како је спала са своје негдашње угледне виспне ? Спира. Изгледа ми као млади вочић, који би хтео свету да покаже како уме бости. Ћира. Е па томе примерна лека нашла је већ сомборска читаоница; то је лепо средство за подкресивање рогова. Спира Али не пати уредник „Заставпн" толико од великих рогова, него напротив, баш од ароганци ј е. Ћира. ћути, ћути, онај лек и ту болест лечи.

П—ар.

Ћира. Јеси ли видео, молим те, како се скупштина у Нишу дала на неко кумовање. Био је до сада један срез који се звао „Црпогорски срез," — то се име скупштини виделовачкој не допада, зато су га друкчије назвали. Спира. Је ли то демонстрација против Црне Горе? Ћира. Не знам. Али свакако је гадна заушка поуздању српском, које се само од братске љубави и сиоразума бољој будућности нада.

П у с л и ц е. Професор г. Сандић хоће да пас измири „са црквом." То није тако смепшо као што је чудновато, гато га том приликом нико не запита: А бога ти делио, кад смо се ми то завадили са црквом? „Стармали" бар о томе ништа незна.