Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 26. ЗА 1884.

205

Ђука. „Матица" већ толико година расписује награду за дело о „Срему и Фрушкој тори" са историјског и народописног гледишта, — па зар се још нико није нашао да напише ? Шука. Та што ће наши историци да се труде, кад је В. Клаић већ доказао, да је Срем чисто хрватски, и да су у Фрушкој гори све сами хрватски манастири !

химну која их подсећа на Ракоцијев марш, а неће ни Ракоцијев марш који их подсећа на химну, (критичарима не можеш никад уговети).

П у С Л И Ц е.

У сали наше Матице висе портрета свију дојакошних председника Матичини. То је добро, — али би још боље било да су ту портрета оних чланова управнога одбора, који никад у седнице не долазе,тако би им савест мирна била да су бар т е51§1е свакој седници присуствовали.

Тиса се хвали да ће строге мере употребити против оних који драже народности. Те би мере тт , . , V • требао ти прво против себе да употребиш, д р а ж а јНаговешћује се да ће се сада у Хрватској уки- ^ ц ^ Ј е л г Ј

нути порота и с у з и т и слоОода штампе. А на што слободу штампе с у з и т и, кад она с у з и и сама,

Егзарх се упео из петиних жила да од С т а р е Србије створи Нову Бугарску. Зар ће још и сада да важи пословица: ко пре девојци, онога девојка ?

Кад се први пут штампа мађарски катихизис за српске ђаке у Панчеву, не треба никако изоставити уз њега слику Анђевићеву, нека деца знају чија их рука тако горопадно благосиља.

У неком броју „Вогззгет Јапко"-ва наишли смо и на овај став : „ Ме^гаћоГагапЛот пег>е1е11еп$е%еИекпек јбГЈеЛе1егЗ$еуе1 диј1о%аШ1ока1." Ко ово на иамет научи добиће на поклон мађарско-пачевачки катихизис.

Лист је сад тек показао да је прави мајстор, кад он од Ракоцијева марша може да истеше царску химну. Али критичари то не примише. Јер они неће нропао кад му се не може помоћи ; није мал да и други за њим иде... ако је он суноврат отишао... —Зато, имајући ово на уму, Јуца се реши да се окане више Нинка и да тражи себи бољу срећу. Сама поче трубити по комшилјку против Нинка: да га се давно и давно одрекла, да га осуђује за поступке — мислећи да ће себе таким начином одржати на висини и за другу се какву прилику пре-. поручити Но није требало много препоруке; био је човек готов да је обожава и који ову придику удеси за најсретнију да до цељи дође. То је био Трендо кочијаш. Он је на несрећи Нинковој основао своју срећу; пружио је руку гопођици Јуци, која га такође једва дочека, те за летнајст дана свршише и прстен и венчање! . . . И тако, дакле, цела ствар доби друго лице: господин Нинко тражећи високо достојанство — добио је ту срамоту, да је три дана у лудници на посматрању био; а госпођица Јуца презирући остали свет и тежећи великом госпоству — добила је старо — ислуженог жандара! . . . Е, баш ми је жао! . . . ■Ужице 1884 год.

У Бечу је ових дана била изложба н о с о в а. (Срећа што смо са свима државама у добром пријатељству, иначе би којој могло пасти на ум, да у својој престолници покрене изложбу песница).

Где сте учитељи? — Трчите у Бајшу! У Бајши је упражњено место учитеља (не каже се на каквој школи, можда и није на срп ско ј, јер је стечај штампан у „Турском Народу"). Плата није кочијашка (јер кочијаши добивају више), плата је 5 фор. на месец, али пошто и у Бајши година има 12 месеци, то ће учитељ Бајшански добити на годину 60 фор. Кад човек има у џепу 60 фор. то је лепа посесиј а, али Бајшански учитељ имаће осим тога још п о с есије (земље) и у напред му се каже, да ће на ту земљу морати плаћати порез „до 80 фор." Плата 60 фор. — порез 80 фор. — е па онда му треба још само 20 фор. (од Чивутина да узајми) па да му егзекутор никад у кућу не завири. Бајшански учитељ, ако се усхте женити, добива и мираз, јер за сваку венчаницу иде му 50 новч. (За то се то и објавило у „Турском Народу," јер се Турци могу женити колико год пути хоће). Бајшански учитељ осигуран је још и за случај смрти, јер у Бајши има две феле укопа: велики и мали. За велики укон плаћа се учитељу 50 новч. а за мали 20 новч. „Стармали" саветује будућем Бајшанском учитељу да ни пошто не умре од глади, јер онда би био тако слаб, да себе не би могао отпратити до гроба, а због те несмислености изгубио би 50, гезресИуе 20 новч. * # * Али шала на страву. А истина је ово: без добра учитеља селу нема напретка. Осигурајте, Бајшани, учитеља да може поштено живети и независан бити, или реците ако смете ову страшну реч: „волемо уштедити пет-шест стотина форината, а депу нашу нека ђаво носи.