Стармали

246

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 31. 8А 1884.

Ал од ода крије Свога бола кључе. Доктори држали Конзилија дуга, Да докуче име Његова недуга; А истина права Доктор'ма се руга: „Нема ту н е д у г а, Него — дуга, дуга." г Д-Н.

Из записпика, Препод. о. Сарментијп. Свет је овај као масна кобасица. Без добра вина не можеш га лако сварити. Док се нисам закалуђерио, јео сам различитих каша, Сад видим, да је од свију к а ш а најпаметније јести нанри-к а ш а.

Манастирске кувариде треба да су чисто одевене: ал не смеду носити свилу. Јер манастир је дом мира а није дом шуштања.

Што други људи мисле да је казна, ми, спети оци, знамо да је то благодет божија. ,Б р а ш н а р а" је само за то, да не оскудевамо, у лепим колачима, а „Е п и т и м и ј а" је за то, да п и т и не заборавимо.

Ја нисам за то, да се у нашем прњавору отвори школа. Та куд ћеш ти даљу лепше просвете, него што је сунце. А н о ћ у — ноћу и треба да је мрак.

Ја сам моје праље прозвао филоксерама. Али не из какве пакости, — боже сачувај! Него само за то, што не волем лагати. Еад ме у Карловцима запитају : „Има ли код вас филоксере?" а ја сад могу да метем руку на срце, па да кажем: „Има их, има; ал ми ћемо већ изићи с њима на крај."

Бапај за слободом. „Слободу нам дајте\ и — Ама, ко то виче? Не вичеш ли ти то, Стари мучениче! „ Слободу желимо, — Тамница нас тигити." — Ама, који бес то, Ко то тако вришти ? Та то нису гласи Старе муке љуте, (Мученици стари Свикли се иа ћуте). „Слободу — јер без пе . Мет Мгипк ти1а1пг /" Е, сад сам вас позн'о, Соколови златни.

Та ово су ваши Примерни вапајст, Ви наши пештански Славни полицаји. В. Ј.

Преводи са српекога, Синоћ су се три Маџара веселила; око поноћи су се побркали. (хезЂсгп АБепЉ ћаћеп 81сћ с!ге1 Мадуагеп §е&еис1е1;; Аи§е МЈИегааеМ ћаБеп вЈе 81ећ јЈезсћпигћагМ. Пацов је велик, али изгледа к'о миш. БЈе КаНе 181 ^гозз, а1кзг 81ећ(; кот13сћ аиз. Н. Н. је добар дујелант, зато је и поносит. N. N. 181; ет §и<;ег Бие11ап4, с1агит ег аисћ ћаЉ>« паз^. Ја сам заборавио сено косити. 1сћ ћаћ' уег§'е88еп, 2епо, «ег 1)181; с1и? Ни на који начин. №па ; ше1сће Аг4 181; с!ан?

С и т н и ц е. I. Чему се чуди госпоја Фема. Једноме се само чуди Стара госпа Фема: Како може дуго жпвет' Ж е п а Која ј' нбма. II. Праотац Ноје. Ноје, Име твоје Угинути не ће; Ти сп први осетио Да с' земља окреће. III. Велики утех. Да л' баш има р а ј а 0 том сумње трају: И са тог сретници У бригу се дају. Ал патници нешто Извеспије знају: Да им патња пвје вечна — Мора доћи крају. I. Ј.

Послушна сна, Један се Ађанин ожени из Суботице. Тек што је довео, а већ се није могла са свекрвом на једнп коли возити, а кад оста потом још и удова, е онд а се није ни толико бојала. Поред других чуда и пок 0 _