Стармали

44 „0ТАРМА1И"

вог кривца тој буни, може сс падати, да ће краљ и њега помиловати. Ј. н: * * У „Вражјем Добу" пише један дописпик, да се исред Шијачке јавља своме пријатељу — уредпику »Вражјег доба." То је лепо, што се пријатељ сећа пријатеља, али коме су Шијаци пријатељи, томе пе могу бити и Срби. * „Турски Марод" тврди, да је наименовани патријарх врло штедљив човек. Да је то истина, види се и отуда, што се у манастиру Крушедолу могло и за 1000 фор. потрошити рена, а потрошило се само за три стотине! * јј: * Јован Бурназ одговара у „Вражјем Добу", да није крив, што је пропао легат Панте Јовановића, па том приликом цитира многе латинске изреке, али на једну је са свим заборавио, те с тога му је морамо овде навести : 81 1асшззез, Јово, рМЈозорћиз шагшзез ! Вл.

ШЋира. „Наше Доба" препире се са сомборским листом „Васзка" али врло благо и питомо, да се при крају помињу и речи .поштеда", „љубав", уздапица" и ,штоСпира. Е па са маџарским листом тако и треба. Али чекај само, док „Наше Доба", као што се спрема, почне критиковати „Невен" и и Стармали в (А не зна, да ј' Јанко већ у паклу био.) Мисли Јанко: „једном превари ме Перо, Али нећеш више, к'о што си већ смер'0, Нећеш видет' Јанка, да се тамо крене, Знам ја, како ј' тамо спремљено за мене. Једанпут сам био, брада, брци де су ? И горе бих страд'о, да ђаволи несу." П' онда рече гласно: „молим те ко брата, Ја ћу стојат' макар ту само код врата. Ал' ће ови други страшно и да знају, Да с' дебели Јанко налази у рају!Неје Иетар слуш'о, гата то Јанко звонца; Јер је знао да не би дочекао конца. Већ је ћут'о само, а он нек валата, Можда ће га тако пре скинути с врата. Брбљао је Јанко, уморио с' скоро, Најпосле је веће и ућутат' мор'о. Па је сео доле — одмар'о се тако, Међу тим се нешто замислио јако. Макар да се зад'о у мис'о високу, Не утече нешто његовому оку. Јер када је Јанко заћут'о онако, Мислио је Петар: куд, се ден'о Јанко? Па је врата мало од раја отшкрин'о, Ал' што виде Јанка, није се ни брин'о Већ видео" торбу, па за то му мука,

БР. 6. ЗА 1885.

ту ће господин уредпик мало друкче бомбардирати, — јер ће се тицати српских листова. Ћира- Мапимо то, то је његова ствар. Него има у поменутој препирци нешто, према чему не смемо бити равнодушни. Спира. А шта је то ? Ћира. Ту се вели, да Срнска Матица само за то не бира више уредпика ,Н. Д." себи за председника, што се не слаже са његовом политиком. Спира. Па коме он то говори Ћира. Србима за цело не, јер Срби знају да није тако. Он то говори маџарском листу, како ће лакше и Тиса дознати. А кад се на коју Матицу повиче да тера политику, — онда се у Угарској не тражи много сведока. Спира. Уф , денунцијацио! Сад видим да је заиста дошло твоје доба.

Ћира. Ја би се тако радовао пајновијо]* амнестији у Србији, ма да је крња, врло крња Спира. Али ? Ћира- Све ми се смути кад помнслим, да у Србији још жари и нали така влада, која лакше прашта побуну, него што прашта „грех", што је овај или онај био члан одбора радикалпог.

Шта коме треба дати. Људма чврстим, људма т в р д и м Повернмо тврдиње. А шта ћемо м е к и м дати ? — Њима ваљда м е к и њ е. Ацко. Бар да му је сада од куд дужа рука. Зграбио би торбу па у рај загреби, Ал' онда је Јапко више видео не би. Бар да мало заспи, ил' да куда оде, Иа од тога Иетру никад боље згоде. Све то Јанко види, кол'ко му ј' у снаги, Ал' се само невешг чинио, бајаги. Кад то Јанко виде, сетио се збиља Куд то Петар оком непрестано циља. Док је Јанко даље тако рећи снив'о, Петар је међу тим опет из',ирив'о. Наједанпут Јанко нечега се сети Та му мис'о вреди стотину памети. Обесио торбу, весео у лицу, Баш на рајска врата, баш о кључоницу. „Кад ти Петар лепо у рај ући не да, Хајд' у торбу, Јанко, — господ заповеда!" И тек шго те речи оштро изговори А он ти се сам у својој торби створи. После једног часа, као да дуну ветар, Огшкрипуше с' двери и провири Нетар. Не опази Јанка, „отиш'о је!" вели Тад онази торбу, коју давно жели. Унесе је у рај, п' онда рече вес'о: Једва сам се једном и њега отрес'о."