Стармали

„СТАРМАЛИ " БР. 6. ЗА 1885.

ђају сад, да су залуд митили бираче и трошили пиће, кортешујући тим уставним средствима за владиног кандидата. Но ипак за то нису још сву наду изгубили, јер држе, да ће их Тиса и Герман потребовати, ако буде дошло до избора за наш народно-црквени сабор. Онда се надају, да ће себи „осветлати" образ и у потпуној мери заслужити ордене — ако им пре тога народ не подари заслужеае ордене — пакрачке декрете, те их онда ни Тиса неће више гледати. Што је ко заслужио, треба и да добије. Вл.

У ш т и п ц и, „Друштво за чување немачких интереса у ипоземству" решило је, да на простору између Саве и Јадранског мора створи нову Немачку. У Црној Гори, на Грахову, у Дугином кланцу, и по многим другим местима чујемо да се склопила друштва за дочек тих гостију. Неће пут баш посипати цвећем, али ће по српско«! начину метати из пушака. Изволте! * * * Досадањи српски патријарси нису били ни мало апостолски расположени. Оии су од даљског спахилука узимали аренде 7 фор по јутру, а Његова Наименованост пун хришћанске добродетељи, подигао је ту своту до апостолског броја т. ј. до 12 фор. * * * Народ са даљског спахилука почиње у својој муци да се расељава и пита: Да сиђе нешто Христос и опет на земљу: Коли би га данас распео ?! Ковали су тако баш до мркла мрака. Ковали су они, али све бадава, Кад' се торба неће нижта да стиљава. Двадесет момака латише се сада Тога чудног' иосла, тога чудног' рада. Чекићи им били грдии, моја бого, А сваки је тук'о, што је већма мог'о. Један чекић дигне а други га спусти, И жуч им већ сваком стојала иа усти. Никад неје брате ни један ода'н'о, Седам дана то се кује неирестано. II ништа се јоште неје иознат' дало, Једва седмог' дана ноиустила мало Тад' ће ђура рећи: „буди бог са нами, Баш к'о да су у њој све ђаволи сами! Нећу више коват', то је мука права, Доста је већ било рада забадава!" А с 1!е ово Јанко и слуша и гледа, Ал' не хте о то би, да им ириповеда. Он је знао, да с' не мож' дохакати њима, Па захвали ђури и другима свима. 11' онда ј" иш'о даље деда Јанко стари Дошао је тако до иеке мочари. Ето њему згоде, као да је наручи, Ту ће он да враге из торбе изручи. Одрешио торбу дугачку од хвата,

* * * Данас нам је тек јасно, зашто нас римски папа Ј1ав XIII. позива да у католичкој цркви, у Велеграду, прославимо православног свеца, апостола Методија. Зато, што зна да апостол Метод није био наименован и да глава наше цркве према томе и не помишља на ту прославу. * * * Велеградски фратри мисле: Срби ће доћи пре и у Велеград, но што ће се одрећи хиљадугодишње прославе апостола Методија. А Срби опет веле : Нре ћемо ми прославити апостола Метода и без Његове Наименованости, но што ћемо отићи у католике. * * * Назарени из Шајкашке моле се вршачком владици, да им пошље Радића, са налогом, да држи придичке „грдње" против назарена. А моле се и Радићу, да не заборави са собом повести орловатског поиа Цијука. На тај начин мисле, да би се најбоље раширило Назаренство. * * * Читамо у листу „Косову", да се у околини приштинској родили једном Србину тројци. Једно је дете умрло, ал двоје новорођених остало је у животу. Г. ђурковић се чуди од куд то, кад у његовој књизи нише да тамо нема Срба. Сад ћемо подићи тужбу против горње породице, што се испред њега сакрила, а он је баш савесно бројао. * * * Кад је Никола Христић чуо, да је краљ Милан помиловао 065 осуђеника због црноречке буне, одлануло му је. Јер ако дође други суд, па пропађе праЦа тек онда с' њима: халов у сред блата! Ваљају с' по блату, бого моја мила, Јер несу им ребра баш читава била. А Јанко се само по колену тук'о, И мал' му од смеха трбух није пук'о. Па се онда опет свога пута лати, Доспео је до раја — куцн'о је на врати. Тад' ће свети Петар : „ко то тако лупа?' „Та знаш, Петре, ја сам". . . „то је твоја ћупа ? Зар ти не знаш лакше? како сам се преп'о! Зар ти не знаш куцат' ко и други — лепо? Што си дош'о амо ? да се ту окрећеш ? Кад' сам једном рек'о, онда ући нећеш! Да ти ниси грешан волели би и ми, Али ко ће таког грешника да прими ? Одлази у пак'о за раиије — боље Тамо ће те примит' и то драге воље. Што ту губиш време, кад ти неје требе? Спремљено је тамо већ место за тебе. Што си грешан, грешап, ал' бар да си мало, Онда би се нешто и чинити дало. Кад' би знао греха кол'ко имаш само, Знао би онда зашт' се не примаш овамо. Четир књиге греха од кад' си на свету, А поч'о сам веће писати и пету. Да то неје тако, што би те одбиј'о ?" *