Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 10. ЗА 1885.

Проба пера, СУ1. Широко, високо, дубоко Као што се земља Око сунца врти, Е тако се врти, Живот око смрти — (Чисто ми се допада Како лепо каза'; А у ствари ипак је Само гола фраза.) СУП. N011 ро88ШШ1$ наИгат 11011 8сгЊеге. Многи су људи грешни, Ал за то нису смешни. Ко баш силом хоће, Да нам буде смешан, Нека уобрази, Да је непогрешан. СУШ. Хм! „ Младост лудост! — Младост лудос." Слушах старце глаголават', И ја млађан, на те речи, Почео сам очајават'. Већ сам хгео убити се: Што да живим луд на свету; Ал утешна мис'о дође Моме лудитету. Ова мис'о истрже ми Из деснице револвер, Па ми рече: Оди амо, Шау си писли хер : „Младост лудост тако мудри Старци зборе, пишу, Али ипак за младошћу, За младошћу, за лудошћу Уз-ди-шу. Г~д— н.

Полу-богови.

Одговори уредништва.

„Кнез српских каланбура." бавио се недавно у Суботици. Кројач му донесе хаљине, он их обуче, па онда изусти: „Бадава, ви сте кројачи полубогови " — „Сувише нам ласкате, господине." Ни најмање. Бог ведри и облачи, а ви кројачи ако и не ведрите, а оно бар — облачите." Истина. И з ш к о л е, Запита једном учитељ свога ђака Тришу Шта је било пре изналаска топова?" Триша се мало замисли, па онда кресну: и 11рангије, господине!" В. В. Рашић

„Три сестре," —а и опо друго што сте послали, не може ући, јер је врло слабо. Ликоти. Бчће речепо, — али мало друкчије. Некима на питање. Само оригиналне хумореске могу добити расиисану награду. Новије књиге и листови послате уредништву на приказ. Никола Милетић народни добротвор, Напиеао А. Н. М. Са лепом фотографијском сликом Николе Михајлов Милетића. Задар, печатња Биталиани и Јанковића. 1885. Издано по одлуци данашњих управитеља Милетићеве закладе г.г. ђорђа Бошковића, Илије Скочића и Стевана Ширка. Руоија на истоку. Хисторична црта од Венијамина Калаја. Превод смађарског оригинала.У Н.Саду, штампарија А. Пајевића. 1885. — Цена 70 новч или Г/ 2 динара. Приповетка. Инана Сергијевића Тургењева, с руског превео БранкоВ. Константиновић. Садржај: Малинова вода. Убојица. Хамлет. Издање српске књижаре браће М. Поповића у Н. Саду 1885. Цена је 50 новч. НОНА Ш1ГА. *ЗТ Ових дана изишла је испод штампе РУСИЈА НА ИСТОКУ ХИСТОРИЧКА ЦРТА од ВЕНИЈАМИНА КАЛАЈА. Превод е мађареког оригинала. Цијена 70 новч. а. вр. или Г/» динар. Ова црта знаменитог писца „СРПСКЕ ХИСТОРИЈЕ" отштампана је на мађарски прије неколико година кано засеоан, али допуњен извадак из исте хисторије. од које је само Увод изишао и у српском преводу. Она је по себи веома занимива и твмељна студија пишчева 0 стољетној иолитици Русије ма истоку, како се постепено развијала чак до нашега вијека. Најбоља је препорука овој књизи само име аигичево и кратак иредговор његов, који овако гласи: „ У ириликама и иовјесници народа на иолуострову балканском врши руски уилив, јавна или та!на руска интервенција важну, тако рећи одлучну улогу. Тежње Русије ирема иокрајинама, што су иознате иод именои иолуострова балканског, сиадају ваистину међу најзанимљивије моманте свјетске хисторије, а достојне су иажње веИ и са ирактичког гледишта, обзиром на будуИе формације. Кад су и иод утицајем којих ирилика ионицале ове тежпе ? Еда ли су илодови ириродног раввиЛа народа рускота, или тек ило• дови славољубља иојединих владалаца и државника? Оклен су вијековима цриљеле хране, што их је одржало доселе и зашто се данас могу сматрати кано догма иностране иолитике Русије? То су иитања, с којима се укратио, у оаштим иотезима, али свугдје на темељу хисторичких иодатака занима. ова студија, којуиод штамиу давам Мишљасмо да учинимо услугу и српској читалачкој публици доносећи му у преводу и овај извадак из „ Сриске хисторије " славнога писца. Књига је штампана на лијепој хартији велике 8-не а преведена јужним наречијем српскога језика с тога, да буде разумљива сваком Србину на свијем странама. Наручбине ваља шиљати уз готов новац из АустроУгарске књижари Луке ЈоциИа и др. у Н Саду или штампарији А. ПајевиКа а из краљевине Србије књижари В. ВаложиЛа у Биограду. За веће наруџбине даваћемо уобичајени рабат. Издавалац. . ј ЈЈ^ Молим славна српско-хрватска уредништва да овај књижевни оглас у својим листовима изволе штампати.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетна до данас.