Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 10. ЗА 1885.

Е1сћ1епе§ег, НеПегЉасћ, ЕЈзепћи!,, Ггеис1епге1сћ. (Пуче једна, пуче друга па и трећа жица —) Баићасћег, Едега<1ог1ег, КгаизДогГег, бегегзЛогГег. \УИепћаг1 Ху! сад сам обро бостан, пуче и четврта — е, сад ми не преостаје друго, него прећи из појезије у прозу! Зсћгатт, Зсћпарр, Зсћтсагг, 1)гех1ег, ТЈгћап, Каисћ, \У1сћегћаикег, Кесћћегдег, Кгаиз, \У1ес1таи — — Па сад нека буде доста. Али ако је теби мало само ми јави, па би могао наставити *) *) Захваљујем лепо. Није ми мало. Решето. (Старо ) Зар није тако? Ко поштено збори Том је жеља жива, Да на гласе своје Стече и одзива. А „Виделу" једном ГГотреба је прека, Да се загушују Гласови „Одјека." Дорћолац. Хтео Шваба српски, да пише! Хтео Шваба Србину, да пише, па како ће, већ хајд' српски, те му овако истеса: и Ние пила Губус на бијац само једен Гола, а мала кљавица била, а исгоје осем форинда, садо нисам део да губим по ту зену. Остављам вашега топрога жовека Т... . Р .. .." Жеравица. Један корак само. Од речи до дела Има корак само. То је мален простор, Кад га погледамо. Ту највећи коров ниче Одавно га знамо. И то нам је сведоџба, Да не корачамо. Ј.

Пољак и гајдаш Моја. У селу Б у Срему живео је неки сиромах гајдаш Моја. Овај за свога живота више је дувао у гајде, него орао, те за то му је и била на кући велика „порција." И једнога лепог дана добије солдата на „квартир" и на храну. Солдат је био Пољак, па чим дође — заппта Моју: „кухаш лн газда?" А Моја разумевши, да ли кука, рече: „та кукам." У подне дође опет војник, па га опет запита, да ли „куха." А Моја као и пре: „Та непрестано кукам." Кад после подне око 2 сата досадило се већ војнику, гладан,

прегладан, те запита и опет Моју, да ли„ куха." „Та јесам ти већ каз'о, да кукам; кук'о сам, чим сам те видио" — рече Моја. На то ће војник љутито рећи: „Ама чо искухаш?!" И једва један пут обавести Моју. А Моја му одговори : „Јео бих и „кух'о" и ја, кад би што имао!" — и тиме би се отресао егзекуције.

Одломак мојег разговора са ђаволом, Не питајте где и како ; доста што вам кажем, да сам једаред имао част разговарати се са ђаволом. Разговарали смо се о многим лепим и ружним стварима, а тај разговор ћу ја већ, или после моје или после његове смрти, на јавност изнети. Бићеврло интересантан. За сада ћу само нешто мало открити. Запитам га ја: — Кажи ми, молим те, зашто се ти управо зовеш ђаво? — Ти знаш да се ми ђаволи не дамо крстити. Зато сам ја морао сам себи име наденути. Колико год има језика на свету, толико сам ја себи дао имена. За Немце сам се назвао: ТеиГе1; за Французе: БЈаМе; за Румуне: Драче; за Словаке: Черт; за Мацаре: Оп1е§; за Србе : ђаво. — Оно друго не тиче ме се много, али волео бих знати, зашто си се за Србе назвао: ђаво. — Е, па хајде да ти и то кажем. Моја је пасија, да људи у опште тамо иду куда их ја поведем, то сам желио и код Срба да постигнем. Ја дадох себи име : ђ а-в о конбинирајућн овако : Док устраје у Срба слога, ја ћу бити само ђаво, који ће на слогу режати, а кад се поремете слогови, хоћу рећи кад се поремети слога, онда ја имам права да им будем В о-ђ а. — Међер си ти велики муфлиз. Али реци ми, хоће ли ти бити криво, ако је ту твоју исповест, Србима преко „Стармалог" дознаним? — Ни најмање. Штампај ти то, ако ти је воља, словима од аршина великим. Срби ће читати, неки ће се насмејати, — али у рабош нико неће зарезати, јер сви ће мислити, да си ти то вицкасто излакрдијашио, само да се има чиме пунити лист. На то му нисам знао ништа одговорити, него ево седох и написах овај одломак нашег разговора, пробе ради — да видим је ли баш ђаво погодио. I 1 1".

Из мемоара Петефијевог луде. У очајној борби питства с беснилом Змијином уједу нема ина лека, Већ од друге змије накапати млека. — Дај ми, змијо, лека, Дај ми змијо млека! Змија нема, не да Е па дај ми једа!