Стармали

само невина шала, која је поникла на темељу фактпчне етнографске истине у граду Загребу. Ево ти даклем мојих стихова: Но1тап, Носћтап, КогМег, НИћп Кгатег, Кга§ег, Аи§изГт. Ка1вег, Кбшд, ВЈксћоГ. Ни1, "УУЈпИег, Нбгег, Ет§егћи1. ЗсћгеЉег, Кид1ег, 2и1есћпег. бсМоззег, Ни1 )Сг, ћоћтауег. ЛУећег, Наскег, Егћег, Косћ, Е1ес11ег, 2ЉИег, брћ/.ег, Росћ. Ки§К, ВоИе, Зсћопћисћпег, Е18сћћасћ, Нетге1, 2е1П1п§ег. Наћег, СИазег, МићЉаиег, Еа11ег, На11ег, Е1о§е1, Ваг. Нић1ег, \\ 7 ј11ег, Вјсћћм', бкгаикз, На1рег, [Јгесккћл', ОБепаиб. \Ует§ег1, (Лавег. 81е1)ег, Еисћз, Наћег, Л\ г аћег, ШевНсћ, Вих. \Уип(1е1', Мипс1ег, Вћтауег, 1)о1сћоГ, Ки1рег1 8ка(1аиег. Ниргесћ1;з, 1пћо1, Јчг ;11/е1, Ои, Кпе18е1, 8е1Гег, Ме1ег, То1. Кпедег, Нићег, Жттегтаип. ?\ Т ек1ћагГ, У1б§е1, 8шпс1егтапп. је имао меко срце, које није могло тако олако овај удар да ноднесе. ,Он је сигурно млад, тај Милован ?" запита он мало за тим . „Да, он баш приличи за мене. Има двадесет и четир године." „Тако, онда дабоме, да приличи." „Шта је ново?" запита сад гђа Милићка која им се међу тим приближила. „Ништа, ништа," одврати г. Кузмић, „Марица се само верила." „Верила — иа то знам." „Ти то знаш ујна?" Г. Еузмић дрпне своју сестру за хаљину и рекне оштро: Ја сам ујни то наговестио," Па онда, окренув се својој сестри нродужи: „Да, тако је то, Марица се верила. И сад ти можемо и вереника именовати. Он се зове Милован —" „Милован Пешић — ти га знаш ујна. . . Све је у свом реду. Ти не треба да се плашиш, ујна, ми се можемо одма венчати. Милован је добио свој декрет за професора на гимназији Гђа Милићка је наједаред прекине: „И то све без мене. Та то је —"

ЕИеДег, Е1е1нсћ, ОШпдег, ЗсћпеЈДег, \\ г е1(1тап, ЕГт^ег. Рге18пег, 8сћћп1;пег, Виг§з1;а11ег, Аиег, 8оп1;а§, Не18т§ег. \У('18сг, 8сћаГег, Ва<1епћаиГ, \\ 7 егпег, 8оттег, Т1е1зпег, 8сћаиГ. АЉгесћГ, 7иГа11, Е1б§е1, Оеик, Агпоћ], Маасеп, вгГшћиГ, Егапк. Каћ1е, Наск1, ХЈћгТ, 8сћбп, Кгаи8 (1огГег 1 8епМећеп. РарзГ, Кизг, ЗсћткГГ, ЕгпзГ, К1елп, Уои, ДУигт, Е1цк, 8сћепк, Нетг, ВигзГ, 8сћок, К1аиз, 8Гигт. 8сћ1б§1, 2ап§1, НеГГегег, Шпег, \\^е18ег, 8сћаГ'пескег. Таисћтаип, Нићзсћег, Е1зег, \\'иг8Г, ЕгП, бсћбпаи, Ке1сћлует, ВигзГ. Нетпсћ, ћећтапп, ЛУа^теЈзГег, 2и §аГег ВеГгГ, посћ — Когаиег. (Сад ми је пукла једна жица на харфи — но ајде да, да покушамо друкчије, ићи ће и опако: НтГегтеуег, Кпн1егзћег§ег, Неггпћаизег, 2е1(11ћег§ег. НтГегћићег, Кгатћег§ег, 8сћ1ап§ећег§, Неррег^ег. (Хо! мај, ето ми пуче и друга жица - -) ЕлзепГћа!, НиГГегег, ВЛеДзсГтеЈЛег, РеГГт^ег. „Ти заборављаш драга сестро," примети г. Кузмић да ја имам твоје саизволење Зар си заборавила шта си говорила ?" па онда продужи још раздраженије: „Сто му врага, та ти ћеш тек остати верна твојим мислима и решењима, а овај Милован ваљда тек није мачији кашаљ, кад га овако анђелче љуби. Због година не мој да се љутиш, он је тек двадесет и четир." „Ја знам Мшгована и ја га ценим. Он је врло озбиљан, паметан и ваљано васпитан човек. Ја дакле немам ништа против. Ево моје руке." Она узе руку свога брата и нритисне је гледајући га врло знчајним погледом. А за тим рече својој нећаки: „Но, али и ти се захвали твом пријатељу, он то заслужује." И као пре једног сахата тако и сад осети г. Кузмић две меке руке око свога врата, а танке, румене уснице положише се опет на његове. Али овом приликом г. Кузмић нијеее смејао, него је плакао, а није осећао ни даје на небу. Два пољупца са једни и исти усана па тако различита. ." Д. К. Марта 1885. Милован НузмановиЋ.