Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 20, ЗА 1885.

157

П у с л и ц е, Шта раде у Бечу са оним бомбонима, на којима је елика Аађелићева? — Оно што је слатко ноједу, а Анђелића на земљу.

Један честит народњав, који малко и у гатања верује, држи да је то добро предсказаније за народну ствар, што се и у Загребу и у Сомбору градоначелвици зову Хофман. Даклем надање са свију страна.

Волео би знати, да ли администратор спајилука Даљског за то нуца иа људе, шго је свештеиик, или за то што је Анђелићев брат.

У Темишвару не излази никакав за то „Тетезуагег 2еЈ1ш1§ а мора каткад да се, ради увеселенија публике своје премете преко главе. И ономад је такав један пурцлпам ваправила. а уједно је рекла да је покојни патријар Ивачковић био омладинац, (требао га је назвати и нихилистом, — то име мртвом човеку још боље доликује).

У „Турском Мароду" Германовом листу пише сад неки „Брица". — Даклем већ се купе бербери око Германа. И то нешто значи.

Од десет чланака, који у разним листовима изиђу у славу Анђелићеву, бар девет је написао ђурковић. Та је слава заиста јединствена.

Бечке новине ономад донегне глас како је пуница убила свога зета. „Боље је и то, него да му сиса крв па памук" — рече на то „Кикирики."

Биметализам, Гарашанова влада окомила се на све, што год је поштено и независно. Сад хоће и Орпску банку да поруши; па не знајући боља начина намеће јој и довикује Биметализам. Биметализам ! А знате ли како „Стармали" ту реч чита? озако : Би ме? та лис сам!

„Позору." Врло је лепо, драги „Позору", што нас увераваш, да би нас у нашој данашњој борби радо потпомагао, али теби као политичном листу не подоба „сићи на црквено хрвалиште." То је красно, — само што ми се чини да си

ти и сувише „политичан лист," — јер Лојду, Аграмерки, Немзету, Преси, Еђетиртишу и стотинама других листова, којима политичност њихова допушта да се здраво често силазе на нашецрквено Хрвалиште. Таке смо ми среће, ко нам је непријатељ, тај сме да говори, а ко би т^о радо хтео да нам буде пријатељ, тај мора да ћути, - - јер је политичан. Бележимо у рабош.

Проба пера, СХУ. Нужда и закон. „Нужда закон мења" То ј' истина жива. Ал би боље било Да обратно бива. СХУ1. Нешто из књиге љубави. Амора са стрелом И са крили мали Цртали су негда И у њ веровали. А сад је то басна, Митолошка тама, Сад се Амор не помиње, Баш ни у песмама. Амор се раздув'о Као прамен дима А м о р с к е љубави Још и данас има. СХУИ. Објасненије. Мој комшија Жарко Сит је светске лажи, Иа за то се од'о Да истину тражи. У вину је истина Лепо сакривена ; Она ј' даклем језгро Вино ј' љуска њена. Елем кона Жарко, Кад год му се стушти: Чисто језгро хоће,За то вино љ у ш т и. СХУШ Моја ситна исповест. Циганке су црне, — Па таке су феле И ја им се клањам Што с' никад не беле.