Стармали

180

„СТАРМАЈШ" БР. 23. ЗА 1885.

Бира. Шта мислиш, са којим ће се послаником Герман на сабору најбоље слагати? Спира. Ја мислим, да ће се његово Расколништво најбоље слагати с латинским послаником. Ћира. Шта зар ће бити илатински носланика на срнском цравославном сабору ?! Спира. Но, па да шта је ђурковић ? — Зар он није Слатински посланик.

Ћира. Ал кажи ти мени, зашто је мајор Рашић ударио мирног српског свештеника штапом по глави. Је ли тиме хтео, да докаже своју клерикалну свест? Спира. Можда је и за то. Али ја знам и друга узрока. Ћира. Да чујем. Ш Спира. Мајор Рашић је за то Јдарио свештеника по глави ш т а п ом, да му докаже да је 8 4 а 1» зОДлс! е г.

ШсШш Гас(ит. „А шта ће ми буђелар Кад немам новада!" Тако рече Аца Па буђелар баца. У то дође писмоноша Донесе му двеста гроша, — Шаље деда Тоша, Из Мартоноша. Мишу је мајстор добро промидовао што се тако дуго задржао. Мишу је то болело, па и прошло. Та за Глишу је он то претрпео. А штд неби он учинио за Глишу! Та и живот би свој жртвовао за њега Ал' нису они имали само о о једно страдање. Било је ту и више, но они су све то јуначки подносиди Ала су вам они и били шегрти ! Таких шегрта никад више! Били су прави ауторитети међу к-ским шегртима. Нико није смео ни да дирне у ког, јер ту је одма други Боме су они кат-кад и по ког калфића пропустили кроз шаке. Ала су се и живели лепо! Свуда сложни к'о браћа. Увек су ишли заједно Што год су имали, то су делили. Ако је Глиша добио „трингелда" од кога, то је он поделио с Мишом. А ако је опет Миша добио, то је он делио с Глишом. Тако су увек радили. У гостионицу код „Јелена" и „Венца" нико од других шегрта није смео ићи да купи парчад од цигара само Глиша и Миша Осталим шегртима они су то забранили. А ако се који усудио, да прекрши заповест њину, коју су сви шегрти знали, тај нека се добро чува од Глише и Мише. А онако они и јесу пушили све најлепша дувана. А није ни чудо! Та све прва господа иду у те две гостионице, па само по полак цигаре попуше, а ону другу полу баце. То је глишино и мишино! Кад би покунили сву парчад, склонили би се на сигурно место и тамо би требили, дуван од папира. Готово свако парче су знали ко га је попушио. 'Гако су се већ увеџбали. Кад би све истребили онда би дуван поделили и сваки је оставио свој део, који

Тада онет Аца рече: „А шта ће ми пустих пара, Када немам буђелара ! Ајдмо, браћо, до крчмара ; Ново буре нек отвара, Па да будем чист! —" И тако и бист. Шолим.

П у с л и ц е. Лане се у Скерњевици утврдио вечити мир. Ове године у Кромјерижу. Где ће до године ?

„Преса" вели, да су од у 1ерењака изабрани све сами генерали: а од народне странке само прости војници. (Кад би баш и тако било — боље је имати војску без генв' рала, него генерале без војске.)

Ја сам врло љубопитљив да видим како ћеду у униформи изгледати: генерал Исаковић, генерал Стајевић и т. д. — Да ли ће, боже. у близини бити и каква генералица!

Чујемо да ће на призиванију св. духа г. Коњовић читати апостол. Јер он врло лепо чита.

Ово је чудно код „ Нашег Доба." Уредник прима новце (од предплате) — а поп Панта пише ОиШ;ип§. ((ЈиМ Шис). му је доста био на један дан. Још су и другима давали од тог дувана. Но ауторитету њином међу шегртима највише је припомогла њима виспреност. Ала су вам и били виспрени! Кад какав од верглаша одсвира какву нову песму, то прво науче Глиша и Миша, па тек ако од њих научи који други шегрт. Ако какав немачки или чешки компониста компонује какав „та1гег", или какав мађарски какве е1е§аш — С8агс1а8"'е, то прво и нрво одсвира „мадмоазела" А. на свом гласовиру, а одма за њом Глиша и Миша — одзвижде. Дотле су трчкали око њених отворених прозора, док напослетку нису свеџбали. Кад њих двоје иду у вече, па тек одзвижде, што су од „мадмоазеле" А. на}чили, то онда сва шегртија зна, да су то Глиша и МишаПа и „пловила је по мору галија" и то су они прво научили. Миша тек почне то звиждати па све везе, а Глиша му онет звиждањем секундира. Па зато су и били најзнатнијн међу к-ским шегртима. Јер ауторитет међу шегртима се мери но јачини, ал' тек, тек по — певању и звиждању ! II увек су они били сложни. Ако је Глиша што прелложио Миши, то је Миша без примедаба усвајао. А ако је онет Миша што нредложио Глиши, Глиша томе није био противан. Недељом после подне — и то само онда, кад ни глишина ни мишина мајсторица није никог имала у колевци, а тог су боме често имале — ишли су они кад је лето да се купају, а зими су проводили време у радионици, где