Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 23. ЗА 1886.

179

У Ш Т И П Ц И. Избори за наш народни црквени сабор исиадоше тако, да је Герман побледио. Биди се да нема (л) дакле „људи," он би победио а не побледио. * * * У „Застави" и „Српскои Колу" била је недавно штамиарска погрешка. Тамо стоји да је уредник „Нашег Доба" Стева Павловић при изборима „срамно пропао," а треба да стоји ,славн о пропао" што се овим исправља. * * * Г. ђ(ура) В(укичевић) писао је у „Нашем Добу," да синод треба да и м е н у ј е један део посланика у сабор. Наш парод ио својој доброти није хтео да, можда у доцнијим временима, спречи наименовање г. Вукичевића, па га сад није ни изабрао. * -» * Герман је при последњем, изборном сабору, имао 11 посланика, Сад ће имати пола толико. Дакле у место посланика имаће посла — а Ника (Максимовић) пије ни тако изабран. * * Синодски операт проћи ће сад као Герман у Карловцима; Герман у Карловцима прошао је као Мађари на Сенти, Мађари на Сенти прошли су као Стева Павловић у Шајкашкој. * * Аустро-угарске дипломате и опет помишљају на анексију, Добро би било кад би мало више поАко је чији мајстор послао ког противно правцу ,белога крста," то би они и по три сокака обилазили, и опет би се нашли на своме ћошку. А доста пути су они и настрадали због тога. Па ево да вам испричам једно. Једаепут мајстор слао некуда Мишу. Миша својим путем и начином јави то Глиши и затим оде на њихов ћошак да га чека. Глиша је разумео, што му Миша јавља, и одма се поче искати 'од свог мајстора сад овамо, сад онамо. Мајстор му је за све одговарао да се мане, ал' на послетку увиди и он сам, да је нешто нужно шго му је Глиша рекао, и одпусти га. Глиша сав радостан, што ће се еастати с Мишом, таман ухватио за кључаницу да пође> а из кујне се зачу глас његове мајсторице: „Аћо! — тако је било име глишином мајетору пошљи ми мало Глишу." — „Па иди, Глишо, ла видиш шта те зове," рече му мајстор. Сирома Глиша! С тужним срцем пође у кујну, и, како отвори врата, набаса на неки шавољ с крпуљинама. Нико му није требао казати шта тај шавољ значи, знао је он и сам. Но мајсторица му опег рече: „Иди, Глишо, донеси у овај шавољ воде, па ћеш да рибаш собу." Мајстор Аћа добро је чуо ову заповест своје Маце, али ј 0 ј ништа не смеде рећи, јер се бојао ње.

мишљали и на Алексију, хоће рећи Александра, па макар то био и Александар III. * & * У Србији је Гарашанинова влада и опет дотерала до нечег ванредног, хоће рећи до ванредног стања. Само то ванредно стање као да постаје већ нешто сасвим - - редовно. * * * Сабор је дакле одиста одгођен за 10 дана. То је јасна слика како се утопљеник хвата за сламку. Кад четири године несаборисања нису могле да одрже Германа, неће га одржати баш ни још то неколико ноћи, које ће и тако провести у неспавању. * * * Говоре за некога, да је запао у такав положај. у коме се не може да једе, него само да пије. е.

Ћира. Јеси ли чуо да је Авђеа лићев стра прикупио жандаре око Се ^ 6 ' ^ НеКИ ДаН / 1{рУШеД0 " Спира- Чуо сам. Ал ја то онда М < т Шеш 1\ШШ не назвао и е б о м - Јер под неш4ШШ ШЈШШ, б° м ве т Р е ба да се човек боји. Ћира. Да како би ти то онда назвао 1 — Литијом, како ли ? ^ Спира. Ту је најприличнији назив балдахин. Ћира. Аха, 1)а14 4аћ1п. — Имаш право.

А шта је тек сирома Глиша знао радити! Противити се није смео. 0, једа и жалости његове! Миша га чека већ^ а он мора да риба собу! Но он срдито зграби шавољ, напуни га водом, и док је мајсторица тек нешто мало проодала по кујни, а он јој већ јавља: „Мајсторице, готов сам. Могу ли сад ићи послом ?" ГоспоЈа Маца уђе у собу да му прегледа рад. Кад тамо, има шта и видети. Глиша само мало поквасио патос. „Та, бећару један, зар се тако риба соба?" — продера се мајсторица и шчепа га за перчин. „Зар ти не знаш како ја хоћу ? Таки да си се торњао с тим шавољом, и да си донео чисте воде, док те нисам измлатала њиме! Наново ћеш, уљо, рибати, кад први пут ниси хтео лепо." Пошто је мајсторица добро прочупала Глишу, пустила га је, и он оде с шавољом на бунар напуни га водом и наново мораде рибати собу. Све му је срце плакало од жалости. Та неби њему било жао све да га је мајсторица трипут већма прочупала, ал' само да га је пустила да иде. Та знао је он, да га Миша још чека И доиста! Миша је непрестано стајао на ћошку код „белога крста" и изгледао је одкуд ће се Глиша помолити. Ал' бадава! Глише ни одкуда. Но он опет није хтео ићи. Та знао је он, да ће Глиша доћи, да мора доћи. И гле, једва једном дође Глиша. Очи му све уплакане. Ту се он изјада Миши што се тако дуго задржао. Миша га са неколико речи утеши и затим Глиша опет постаде весео и они одоше заједно да посвршавају своје послове, а затим кући. *