Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 32. ЗА 1885.

251

нас ови пауче, како треба љубитп домовипу. Кад тамо Чангови ово дава дигоше бупу, јер им је велика пореза. Шта ћемо сад господо с „учитељима, ?! * * Слава Тисине десетого; ишње владе, свршпла ге за један дап. Мл се јако бојимо, да ће у своје време, оилакивање те десетогодишње владе трајати годпнама. * * * Посланпк Олах пнтепелисао је нашег министра Финапције збогтога. што је пољубио ирестолонаследнпка у руку. Но да је отац Панта био на карловачком сабору, каква би то тек била пнтерпелација. (Та зна се где је он пољубио Германа.) * * % Немци у ђерћамошу жале се, што код њих помађаривање иде врло спорп. Дакле зло по шовене. Оеи, који хоће да се мађаре, не могу да науче мађарски, а они који би имали памети да науче мађарски, ти опет имају памети и зато да се пе мађаре. 0. ЈК|! Ћира. Ја мислим да се кнез Алексаидар мзра задовољити тиме, кад М У Србија жртвује оно, што ^ Спира. Али ако се не задовољи Ћира. Е, онда ће Србија знати шта ће радити, јер оеда ће повратити опет себи симпатије целог словенства. Ћира. Зашто је Уредвик в Наш. Доба" рекао и написао: „Хвала богу. Данулисмо душом!" и то баш у онај дан, кад су сви други Срби јауквули из дубине душе.

Кад је Чигрићка то чула, пливала је у радости. Но где је среће ту је и несреће! Удварача беше око Данице, по бапском изразу, више нег'„ ". Даница је опет девојка са финим укусом, па се не задовољаваше ма чиме. Чешће јој и радије на пример застајаше око на поноситоме љиљану и мирисавом каранфилу, него на другом грубљем цвету и корову. . . То сам само примера ради навела. То су њезини удварачи брзо увидели, па како се улога „корова" ни г 'оме не свиди, почеше се са ласкањем још више надметати. Надметало се и удварало „јуначки". док се та борба неколицини не досади, те неки са осмејом резигнације а неки са злобним церекањем напустише кућу госпоће Чигрићке, оставивши поље другим сретнијим или бар истрајнијим јуначинама. „Јесам ди ти казала (или казао) да ће тако бити. Ето тај и тај више је и не гдеди. . . Не долази јој више ни у кућу; чекај само још који дан па ће и њезином царђвању куцнути час. — Изаћи ће сасвим из моде. . . Чудим се само како је још пре нису напустили!" чуло се сад опет по селу.

Спира Он је тога дана добио четврту рату субвенције, о којој је мислио да је впше пеће ни добити. Ћира. Е, даклем ов нпје слагао. Он је заиста даеуо душом. Ћира. Зашто се краљ Мплан за две годиве дава није дао крунисати? Спира. -Ја ти то пе знам казати. Питај његове жалосне доглавнике. Ћира Зааш, брате ја би волео да је оп био у своје време миропомазан, него што је сад, ва велику жалост и срамоту пашу — рато помазав.

П у С Л И ц е. А. Краљ Милан је увек говорио: Не пптам ја никога (т. ј. из народа свога),јерја са мојевисине даље видим него ико другп. (Али мени се ипак чпни, да ће се њему очи отворити тек онда, кад се опет у низиеу врати.)

"16. Краљ Милан је у ратпој прокламацијп сво јој говорио о „традиционалној политици своје породице„ и о неким »вишим интересима". Криво схваћену т рад и цио па л н у политику може сад са собом понети, али „виши интереси (лендербанкини)" остају на грбачи народа.

О. Најсрећнији су сада читаоци „Нашег Доба." Они ће можда тек после 14 дана чути да је и Пирот пао, а донде већ може бити братска споразума и заједвичке акције између кнеза бугарског и краља српског (али наравно, тај пеће смети бити противник начела уједпнења).

Но сад се већ мало забринула и госпођа Чигрићка, и строго наложила ћерци, да пази шта. ради, па да не прави много разлике међу удварачима. . . Али јест, хоћеш ! -— Даница је истина била добра девојка и најдослушнија ћерка, али срце није машина, да се даде увек по нашој вољи управљати, па и њојзи струјаше крв јаче срцу и против воље, кад год је г. Милан Машић, овдашњи ваљани али текпривремени учитељ гледао, него онда кад је гледаше цело туце осталих удварача. . . То јој је скоро све удвараче распудило и ласкаве им речи у отровне стреле против ње претворило. И Чигрићка беше као громом поражена. Није шала; за ћерком јој већ свашта говоре, па онда— тај „гоља" да јој буде зет! Не, то она не може допустити; ако га не потврде, после ваљда она да га рани. Па онда зашто је и трпила да свет „испира уста" са ћерком јој и њезином кућом?! . . . С тога науми, да учини свему крај. Између заосталих ћериних удварача најбоље јој се допадаше Иван Јовић, ондашњи прилично имућни трговац. Њему рече она даном приликом : „ Ја вас почитујем, к'о ваљана момка и пријатеља, али моја кћи излази због вас на глас. Ако вам је