Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 32. ЗА 1885. 253

Верни преводи са с Лидем на огњену Марију прстеновада се госпођица Жилка. ћира нек се боље покрије ушима ; јер ће набелајисати, ако га Паја изнесе на пазар. Мирку је родио виноград, па зато сад сваком пуца иод нос. Госпођица Мара дошла је ове године па полицу. Миљко изгледа, да не :)аа ни две у накрст, а пун је натучен ђавола. Јова је у бирту извукао батина, али се на то ни не осврће. Није ми ни на крај памети, да просим намигушу Персу. Код мене нема пет на девет, већ ја сваком истину у брк кажем. Марко је велика вуцибатина. Тек што се сутоњ почео хватати, а чика је Пера .већ насвиран. Још ни зора није пукла, а ја ударио већ у ракију. Ој месече, врло ми је криво ! Сунце седе, тама паде. Народ је сав листом устао на оружје против изелица. Сунце је већ далеко одскочило, кад се Јулка тргла жз сна. Светао ти образ на српском дивану! Алекса је једну девојчицу узео за душу. Пера је Паји скинуо шешир. али се Паја прави и невешт. Бранко се налио до грла, па је из друштва очистио чуства. Миленков је син пљунут отац. Милан је одувао својих десет година робије, па се сад влада кћо банов слободњак. „Чекала сам те као озебао сунце", настави грлећи је, „а ти једва сад." „Обичај је да вереници прво посећују; може им по нечија посета и у невреме доћи. . ." шалила се Иванка, посвојче и синовица богатога трговца Јашића, а најискренија другарица Даничина, па скиде шешир и огртач. Но ту јој паде поглед на другаричино уплакано лице, те је упита за узрок. Даница је повуче за собом на канабе и стаде причати искрено своје јаде. У Иванчином оку заблистала се одмах у почетку суза. Да је отера, узе са стола неки „албум" са пештанске изложбе. Замишљено је превртала листове тамо амо. Са свршетком другаричине приповести, нагло га остави на сто, а преко лица јој прелити лак ал' приметан осмеј. Даница је прекорно погледа. „Теби -је до смеја, кад се мени срце цепа!" „Опроети ! овај албум покрену у мени мисао, која би можда и теби вратила г. Милана, па се морадох и нехотице насмејати." „Мисао једна, да мени Милана врати! Говори, говори!" викну Даница. „Ја сам те и онако хтела молити, да говориш матери. Тебе је она увек радо слушала."

рпског на немачки. М14 Јет безтМе аиГ Дег Геиег1§еп Мапа ћаЂ зтћ Ггаи1ет МПка §егт§1. СугШ зоШе 81сћ ћеззег пШ Оћгеп гис1ескеп, с1епп ег \уп-(1 епуеЈззеп, \уепп 1ћп с1ег Раја аиГ с1еп Магк! Шпаиз1;га§1Бет М1гко ћа! с1ег ^УеШ^аг^еп §ећогеп ип<1 (ЈеззћаЉ зс1иезз1 ег је4г4 етет Јес1еп уог сће ^азе, Ггаи1ејп Мага 181; сћезез Јаћг аиГ сИе 8^е11еи декоттеп. МНјко 8сће1п(;, Дазз ег шсШ е1пта! /« г е1 кгеиг ии(1 диег \уе183, 181; аћег уо 11 ићегзсћ1а§еп тИ; с1еп ТеиМп. Бег Јоуа ћа1; 1т ЛУЈгШзћаизе 81оске ^его^еп, аћег ег кећг! з1сћ (1агпасћ П1сћ1; е]ита1 ит. Ез 184 тп* шсћ4 ешта1 ат ЕпДе (1ез Уегз4ап<1ез, сИе В1т21егт Гегза ш ће44е1п. Ве1 т1г §1ећ4 ез п1сћ4 ГиШ аиГ пеиие, зопЛегп 1сћ за^е е1иеш Јес1еп с11е \Уаћгће14 1111 8сћпиггћаг4. Магко 1 з 4 е1п §гоззег 21ећз4оск. Б1е АћепсИаттегии§ ћа4 81сћ егз4 ап§еГап§еп 2и 4ап§еп, с1ег Опке1 Гега 184 аћег зсћоп е1птиз1С1г4. К1сћ4 е1ита1 сИе Мог§епго4ће ћа4 §езсћоззеп, 1сћ аћег ћаће зсћоп 1т Вгапп4\уе1п ет§езсћ1а$еп. 0 Мопс1, ез 184 Ш1г зећг кгитт! Б1е боппе зе4г4е 81сћ, Ше Гтз^еппзз Већ Баз Уо1к Јз4 §апг т14 <1ет В1а44е §е§еп сће Ггеззег аи4 сће ЛУабеп аиГ§ез4апс1еп. Б1е боппе \уаг зсћоп \те14 аћ§езргип§еп, а1з 81сћ сће Ји1ка аиз (1ет 8сћ1а1е §его§еи ћа4. Ез зег Б1г с1аз 6ез1сћ4 §1ап2еп(1 аиГ с!ег зегШзсћеп борћа „ А1еха паћт е1П к1е!пез Ма<1сћеп 1иг (Ие 8ее1е. Ге4ег ћа4 с!ет Гаи1 <1еп Ни4 ћегип4ег§епоттеп, аћег Гаи1 тасШ 31сћ ип§езсШск4. Вгапко ћа4 31сћ ћ1з гиг Кећ1е аи%е§оззеп ипЈ ћа4 аиз (Јег Оезе11зсћа{'4 сће ОеГиШе §езаићег4. МПепко'8 8о1т 1з4 с1ег §езриск4е Уа4ег. МПап ћа4 зејпе гећп Јаћгеп Кегкег \у姧ећ1азеп ипс! ге§1ег4 81сћ је4г4 ше е1п 4ге1ег Мапи с1ез Вапиз. „Дабоме кад сам јој у свачем миели одобравала. . . . Не Данице, путем молбе и разлагања не ћемо у твоје матереништа успети. Сада се морамо латити другог средства Него кажи ти мени искрено. волиш ли ти Матића тако јако, да би шњиме сретнија била и у најцрњем сиромаштву, него са вереником ти у изобиљу ?" „Ох, волим га, волим! — та волим га већма но своју душу! . . ." „Добро! А сад ми још реци, били те он и сад узео, кад би те мати хтела дати?" Даница порумени „Ја еам уверена да ме он љуби; а ја га нисам увредила, па што да ме не узме?!" „Тако је. А. хоћемо ли успети, то стоји до случаја." „До случаја!" понови тужно Даница и обори главу. „Употребићу све што се може, да ти помогнем" храбрила је Иванка; „само ти буди опрезна, па немој да се одаш. Ни мати твоја не сме знати, да сам ја данас овде била, ни да сам у опште с тобом говорила, од кад си ти верена. А сад збогом! Морам још размишљати, како ћу отпочети ; још нисам на чисто, а бојим се и да ме твоја мати овде не затече." После четврт часа дошла је дома и Чигрићка, али већ.