Стармали

БР. 2. ИА 1886.

Исповест. Не да застрем леђа Од навале круте; Не да згрејем ребра Од мећаве љуте, Већем да обнажим" НећгаШзка Нса, За ото ми треба Бугар-кабанида ЈеДап Негта!*)

Р* Ђ У ка : Слушам о неком попу, који је зазидао жену. Беше ли то Србин, ^Француз, Герман, шта ли?" МЈ Ц Шука: „Герман је зазидао нашу II 1 автономнју. ал онај који је зазидао Џ'- жен У? био је Румун." Ђука : Д1а шта ће бити с њим?" Шука: 0 ким? Румуна ће можда обесити, а Герману су већ обесили — ордене. П у С Л И Ц е, © Бизмарку је ушао само један (моно)полић ракије у главу па већ хоће да све Пољаке из земље избаци. А шта ће тек бити кад му се цео монопол да.

Д До сада су цивплизатори Немци док зивали да ракија пароду шкоди. А сад се Бисмарк латио ракије, да њоме држави комогее. Даклем што *) ХваЈта богу ако је само један, ако нема такнх више. Слагач.

Његов пријан крчмар Перо, опааи га, ђе се крсти, зачуди се и почне му довикати : „Бјежи, Радане, сруши ће се звоник на те!" „Нека, нека, брацо, лако је бенетати, али добро се и миломе Богу помолити. „Твој.. ужапција то до сада била није." „Е — да није." „Та ти си га највише и без узрока вређа." „Истипа је, али валај од сада више нећу." „Амин Боже, баш би добро било." „Виђећеш " „Та пећу виђети, већ чути. „Па добро, али неш више тога ни чути." „Били чашицу добре шљоке ?" „Још ми се нерачи " „А ђе ћеш ужинати ?" „Још ме питаш." „Е! - ! I „Та код тебе, ђе и до сада." „Е — Па добро, идем одмах, да што боље приправим, доћи ће и лајтман Јово из Л." „Док је у цркву зазвонило, Лугар Радан био је први у цркви, стисно се у нуглић и моли се топло, ко још никада до сада.

пароду шкодп то држави хасни! То је најповија теорија, којом се привезује народ за државу.

"»< Ни Енглеска не може даље без слободоумни начела, Гледстон се враћа. (Добар цимер, — а још бољи пример).

о°о „Политика самосталности. Политика слободних руку. Политика народних интероса". — Та то је наша стара песма. А „Видело" је само онда погоди, кад хоће народ да успава.

□ Да ми имамо слободноизбраног патријара, он би пожешком попи здерао мантију, — па више не би био Зделаровић него Здераловић — а то би му име боље доликовало.

м У званичним ,,Српским Новинама" читамо, да су неки у Јагодини приложили за рањенике венац паприке. — То је јамачно за оне рањенике, који ће тек доцније осетити где су рањени.

А Читамо у ,,Садашњости" да у Кикинди није било никакве крађе него само проневере.|(А ко зна можда није ни проневере било — већ само спурдисање новаца).

2 Неки држе да је добро што је Чеди пало у тал да склопи мир, Он је — веле сретне руке. С киме се он погоди тога после затворе,

Иа ужипу к Пери дошло је више кумсанијске го" споде, а међу њима поручник Јово и лугар Радан. Крчмар Перо започе шалу казивајући, како је лугар јутрос пред црквом метаниса. Сва се господа гроотом насмијаше и запиташе : Радан метаниса?! Радан, који ни у Бога не верује?!" „Негрешите, госиодо; ја увјек у Бога вјерз'јем, а вјерујте ми од данас ћу још и чвршће." „Како то Радане?!" „Зашто, господо ?" „Та ти си Бога увјек вријеђао, уаио си псовати, као какав мађар „Кајем се сада и сам, али од данас нећу више Бога и светиње вриеђати." „Ти нећеш?" „Ова ми капљица вина последња била, ако вриеђа будем." „Ма шта је теби, Радапе, те си данас тако побожан поста? 1 ' Није ништа, али сам увидио, да небесан бити и Бога псовати невоља, јер он нас свих држи." „Не — не, теби се нешто припетило?" „Та није ништа." „Точи Јово, да се окоражи, па ће нам казати."