Стармали

ОТАРМАЛИ" БР. 9. ЗА 1886.

Шука. „Ето су у Србнји слушали, па шта им је помогло?* Ћуна. С тобом се не може разговарати." ** Шука. „Богме не може ни варати. И ако краљ сад о круни сања, народу није до крунисања. Збогом.

« Пуслице. *• О« Чујемо да ће се скунштина у Србији само зато сазвати, да се онроба нов министар унутрашњи дела, умели добро при изборима командирати.

X- Томе послу уставност неће ништа сметати; јер таки милитарни испити и дрз»е се само уз тавност.

®. ж Наше Доба" се затрчало^а се нило Ристићу. — Сад ће моратћ месец док опере грехе. — Тако му и треба! да се продаје, нек се не поклац*а.

већ покло,а постити, је суђено

Л. Питали су Тису: шта је сад»жупанија? им је искрено одговорио: Само каже.

Он Жупан и ја. 5 Пешти вели да хоће универзИет сруши. Није ни чудо, тежак је задатак на

да се њега пао, од како су почели науку лити кроз облак маџа^задпје.

ЧШ. Даклем Хрватска регниколарна депутација написала своје жалбе и тегобе у пет пуних табака.' То је већ и мени много. Доста би било да је испи-

сала само пружио.

онај Један празан лист, који јегд ^Леак

. Анђелић учи богослове ^а ( рода. (Неки су га већ послушалг%^1 Дурског Народа").

се

туђе од се туђе^д

Ко дражи у врбији на бу!у?

ће може исам то хтео рећи.

Ви не можете ни иомислити ко (^а^1%1нас у СрбиЈи на буну? Они, који дубље*виде, бити, да то чини краљ Милан, али% Но одмах ћете дознати: Било је баш оног дава, кад је дошло на владу ново министарство, са старим Гарашанином. Седим ја са мојим пријатељем на калимегдану кад туда прошета Кујунџић, нов министар просвете. На њему није да стоји мидер, та може му и девојка завидити. »Јели то мидерлија?" запитам пријатеља. „Мидерлија, јест. Тако га зваху пре. Сад се види да је био мидер л и ј а управо више лија него мидер." Пријатељ ми рече то, не дижући очију с књиге коју је читао.

,Ево

,Какве су то песме? питао сам га. ,Опасне, револуцпјонарне песме," рече шапућући. читај."

Он ми пружи књигу, и ја се осврнух унаоколо, да нас не мотри когод. Срећом не беше никога на близу. Отворих књигу по среди и на страни 127. прочитах ове охрабрав^^е редове: „Ко је туЈНке>; не тј жи , Нека д-ДДДРрнт руку пружи Скрхаћ(в тиранима станак ! Листај, јЦзро та не тужи, ђурђев-фнак, хајдучки састанак." И нехотице^преврнем један лист кад тамо на страни 129. про^ћтам ово: „А јесте! чули за громе тешке? Јестели муњу видили кад? Пазите вхшс грозни су страшни, Та мој јлЦРод јуначан, млад. Окренем се и гаи -страшљиво унаоколо та наопако,*ко сме тако . . . На калимегдану хвала богу изгледаше мир^Ри сигурно. Загледам ЈТ&: у књигу, отворим страну^91. кад тамо куку, пилИГ пакосна ода 06 . . . . 4 . . . До душе исписана само прва два слова, н® из тачака се лако а&з' КОЕ '

ека &

)Лре тиче. Ода почиње

* *

„Ужетом ти си Златним ОфЖо се давео^ Около тебе воде вампири Ео5о славн® Па озго*јјрупЈ&| главом Кезиш се целожсвету, И мрко грдвш, мрачиж Његову светлу 4 чету" . . Наопако не смедох #и читати даље. Какви су у Београду строги закони, не знам како би ми било, да ме ухвате. Страшљиво вратих^^ћријатељу књигу. „Казуј молим те, који је тај продрзљивац, што таково што написа?" Мој пријатељ показа руком у даљину. Тамо не видех никога, до новог министра просвете КуЈунџића. »Тамо је само Кујунџић " * Д1а он је то и написао" рече ми пријатеЈ* То његове песме." Ја се пренеразих

%су џШа

пах књиге. Одиста а, Абердара, први^ го^не 1868. Сад сам чега ту све нема. Има а двапут толико наперене страни 13. у другом јеку песма: „Ја нисам ми^^тар." и т. д. и т. д-

није могуће," Но опет*^! еху песме Милана КујуИи трећи јек штампане ажљивије читао. И боже песама испеване слободи, против угњетача. Има на

Читао сам, дуго сгуј читао те песме.

не м#се дан&шње

већином допадаху и баНР су некако згодне прилике у Србији. Еј, <у, да хоће неко 10.000 егзцр плара тих песама дУН|е по Србији, ала би то^к нанравило узбуну, А *И!^их конфисковати, и од куд би их конфисковали, кад их је писао министар просвете. „Али по^огу брате, од куд од таквог човека да постане оваЛружасни измет као што је ево данас Кујунџић ?"