Стармали
„СТАРМАЛИ" БР. 9. ЗА 1886.
89
Мој се пријатељ лако насмешио. „Чудно је то с Кујунџићем," рече. Онјеопеваои своју—будућност. Он се фотографисао, изнео је пре 18 година, како ће изгледати данае, па се уједно и осудио. У својој песми „Луткови," говори девојди, како се око ње „лутк о в и" коче, и- исмева те лудове, а данас је он највећи лутак у свој Србији, јер се ево „шнира у мидер,"
и бог зна дали се не бели и боље изрекао Кујунџић под песми на страни 84. под насло гласи овако : „Свакоме си господару Ти дворио мило верно, Лајао му, пред вратима И клањ'о се њему смерно. И увек је теби добро, По каруцам ти се шећеш, Нестане ли једног госе Ти уз другог скачеш, леУМ^"
. Иначе је најљудима" суд у ашћету," која
«
Боже мој како је дивна та штеа, како је вредна много усчита у заслужан. — ОМ —
та књига Абердарова. Ако саШкп Србијц^ може Кујунџић још п|в^и
1И1И, М
Тиоа
и — п.етролеум, зашто је^Тиса код
сЦ већ знамо зашто је^Тиса код нрегов^к-о шера^нању у Бечу, толико зегнињао око ђумручите^на хЛтролеум .... Доста ће ветролеума требати она лампа, којом ће Тиса идућег^века траг^^последњег угарског држављанина, који узима кошуљу. Сумњамо да ће га наћи, ^а*. волико* петролеума
било у лампи.
и, Г
Хвата се џ *савет, Отац. Ако хоћеш да будеш сретан и дуговечан, буди умерен. Умерен у ј^Ју, у пићу, у пушењу — једном речи: буди умерен у «в«му. Син Зар баш у свему? Отац. Јесте, драги сине, буди умерен у свему. Син Гилта. Послушаћу те, — јер онда смем бити
у м е р е нг
у — умерености.
Поп ђука, Наш поп ђука Кад с' захука — Бим, бом, бом, Тад севука, Сто му мука. Као гром. Прати овце У Карловце, — И ју ју! — • Да се скрију # Под мантију — Герману.
т
4. в %
Јј^с ^ап
ХоЗр меда. Црк! и неда тас, тас, ашт' да носи, Када проси? ^— Црвен пас ? Има плућа, Нема прућа, Камо сноп? Код сто кућа Празна црква, — На што воп ?
к.
4
Цвоко
Болесну Пелу од сирома Панта те: „небој се жено, „у паклу има већ ,А кажу и то да „вечити тамо; Пелу моју драгу „не примају, јер њенм|ели зуби давно су давно већ оташли — к' врагу !" • * Др. Казбулбуц.
вата стра како зна: 'еш доћи ти, друга зла! кот зуба
Цопабирчилн их Љ. и Ш. та ти Је, Петре, што си тако жалостан? — КјлКО небих био жалостан, кад је моја жена разлонац. — Па то јо^Рнрје тако велик узрок, да са њега мо|>аш ^и тужан; дешава се то и код друге куће ? И моја Лчини *о по — и кад. * . —■ Та јест! Ал' моја же|а о моју главу лупа лонце. » ' — доктор добио орден. Ал' ми је чудо како да и ја не добиј^м, кад и ја не чиним људима више * и « ^ ^
После
е.
Збогом Цицероне! — не требаш ми више Доста сам ја тебе и ти мене требо .Ј, Заклињем се богом и светим ЈованвИ^ „Кипсјиат Ш.)1 1Љег е§о р]Д ^е§е1зо !*^
М. Ј.
добра него он.
„Како вам се допада моје вино?" ■— пита крчмар госта. — „Изгледа ми, да је и грожђе неку улогу играло кад је то вино прављено."
Госпођу Б., које је муж на самрти дежао, посети њена једна пријатељица. — Само буди храбра! — рече јој ова. Против смрти нема лека! Он не може више живети, па немој да тужиш«