Стармали

94

„СТАРМАЛИ" БР. 12. ЗА 1886.

је мало запрашио буздуваном, а то је његова нобл пасија нарочито према Тони Хаџићу. Ако се злуради противници г. Тоне Хаџића на ово мало покуње, — а ако г. Рајковић бар у себи помисли: боље би било да сам седио о миром — онда сам своју цел постигао. Апопут.

Писма која је вредно читати, — ма да нас се не тичу*) I. На господин барон ђоко — калфа код г. Н. Н. у Б ; Ти доздрављам да си здрав побратиме. На твоји милу писму, што си гу на мене пратијо, ја ти лепо казујем фала на тебе, и ти молим да си не срдиш штој ти досад нисум писо, знајеш нисум имо време, све сум сос шпекулација моја, и сое господа велика у друство био, па неси нађи време: Ја сум био сос Мишу и Томо на једно Ва11 код 8сћ\ т етЉег, и сум имо сви разговор за тебе, што ти неидиш мало у ћ-ет1, и видиш како други луди живет, и радит и велико свет на ова земља, како бре, зар није тако, си дошо из твој ковинско град у то варош Б и ти ту заборавио и Бог и ђаво, неси маторо бабу бре да седиш од обајле до акшам код ђерђеву и правиш платно ћерћелије, море и скупо време бре несрјеку, зар си санћим не знајиш како су радио наше старо Грку из Мореја велика? кој прво човеку ? Грку, кој прво трговац? Грку, који има аспри? Грку, који црво филозофу? опет Грку. Који прави календаре? Грку, који знава како се земла тресе? *) Овим писмина урвдништво нити је што додадо, нити што одузело, само је некоја имена изавнило. видиш, да тај цвокоће, па можејош свашта бити од њега" — заврши он. Ма колико да је Алка била јогунаста, инак јој се ту баш није дало да јогунлук одржи победу над сажаљевањем. Одма је изишла на поље и толико је ложила у пећ, да су све гредице пуцале. Оно истина, да је то мало чудновато, откуд се она смиловала, на и преко обичаја свога дошла од брата јој, а није тамо код њега ноћила. Ал' то је отуд било, што је Јовица отишао по њу, на јој је толико говорио да иде, док нанокон није попустила и рекла, да ће ићи, ал' само онда, кад „он зачми". Још ни толико неби бнла попустила, ал' јој Јовица непрестано говорио како му Остоја нешто сумњив изгледа, па треба да има ко да пази на њега, јер ко зна шта је још он заумио у својој глави. То ју је приволело, дакле, да дође кући. Та није она пошла за Остоју што је морала, већ што га је волела. На и сад га воли. Баћ-Остоју сад тек ухватила права дрхтавица кад се соба тако јако загрејала Но он опет не хте то да каже ником, али се то видело по дуњи; наравно — ко није знао да је Остоја под њом, мисиио би да дуња сама дркће. И Јовица и Алка видели су и знали су ко је под дуњом, али су непрестано ћутали — нрво оно велико изненађење одузело им речи.

Грку, који ради сос нолитика? Грку, Грку и све Грку, су ишло по свет, читало многу книга, а што гу радига ти ? устанио са абаиле прво, и си периш и правиш велико бара по соба и ти псуј госпођо. Једиш, мазеш лица сос помада, и периш зуби сос прашак, идиш у болта и продаваш, а у вече идиш из болта узмиш тутун па у кава па проклето на оно дјаволско билијарум удариш с ос мотка кугла на кугла и казиш, У1еге §етасМ, и изгубиш паре, и у јутру ти боли глава што ти нразно џепу. Што си стеко бре код твој газда за 10 годину, дего ми кази, имаш једно пар ципело бело од цвалик, шешир нова мода од плиш, и велико рачун у те®тер, тако се бре неси града капитал за твој старос; несрјеку, океш да идиш без чизму, знај се некјем да ти резалим спред тије луди тамо, аман сам ти побратим ити желим сваку добру, и ти казим да гледиш да дођис код мене у Беч, да пратиш писму на твој баба Ано и оно шерет Аврам да си мани од карта, и дава пари за пут у Беч, и да неидис на Хоргош ко Неро од Гамбец, и велико вода, него да седниш на оно швапско гвоздено кола, што си сипа и тури ватраг од натраг, и узмиш карта III. класа; неси плати млого а стигнес заједно време сос прва класа. И да го ми пратиш абер преко жица, што прави све дрнда — дрнда; сос музика оћим да ти дочекам, сос баклада, и пукним из пранђија, и градим велико вечеру. Да свидиш бре како ј лепу овди, све куке сос нет бој, и гледат у небо ко Нантеон у Атина, а дукјану бре пуно сос свака марфа, и какој цркву од св, Стеван, е ниј тако мошеја у Стамбол, све учено свет, харно пиво, а што убава цури има бре да знајис, и лепо и мислис дај жено од какво Фиршт, све у свила и кадифа, идет по тије Ках1пег зкапе и си гурат, ка вила бегат очи тамо и тамо, аман ниј тако, а живит од поштена да кирија плаћа: све си прави цигу мигу, и си смеји као лудо Е сад сум био сос Мишу и оно Микош од Ваљево. — Шта можеш ти Алка, да мислиш на посдетку откуд се нашао Остоја на авлијеки врати необучен и бос ? Вич ја ма колико да мислим, не могу да нађем на то одговора — започе једном Јовица тихо. — А бог свети да га зва, кад знаш да је тај мој човек мало заошијан. Ваљда му тек није тај доктор казао да тако ради ! Шта је хтео на вратима, или да их закључа, или да изађе на поље — ја не могу да будем доста паметна. — Та није он стајао на вратима, већ је лежао, вно има тамо доле и неко ћебе прострто по земљи. Па баш то је оно, што ми је најчудније, ради чега је онако го и наг на овој великој зими лежао тамо. — Па баш има тамо ћебе ?! — запита Алка некако уплашена и изненађена. — Е, онда, буди бог с нами, дај боже да буде чист посао ш њиме — и затим Алка узе свећу, па позове и Јовицу, да оду до врата, да виде можда ће још што наћи тамо. Ал' осим ћебета није било ничега другог и сад је тек Алка била у великој бризи и страху. (Свршићв се.)