Стармали

и.

ЗА

1886.

107

* * * ' Овај последњи „грчки рат" био је као „грчка ватра." Мало је тек засветдио, ал није никог опекао. * * * Грчка је била ово 6 месеци прави грчки младожења. Скањивала се. * * * Дакле се Чивути из Русије селе у Америку. Чудо те и ти не долазе овамо код нас, јер онда нами не би остало друго но да се селимо у Русију. * * * У Шпанији не знају шта ће већ од радости, што су добили краља. Боже мој та могли су им браћа из Србије поклонити свога.

Ћира. Знаш ли ти мени што више рећи о томе Лудвику, данашњем краљу баварском ? Јер ја сам о њему врло мало читао. Спира. Толико ти само знам рећи, да није Р г е г т а и г е г. Ђира. Како то? Спира. Није му слободно да з и д а толико колико би хтео, — т. ј. колико не може да плати.

Ћира Штета што поп Стева, Германов брат, неће да иде у калуђере. Спира. А шта мислиш, који би намастир најбоље одговарао његовим способностима? Ћира. Грабовац.

Па ваљда је за то баки тако мио. Пријатељство ј' старо, — знају се одавна; Обадвоје памте, ох, времена славна. Само што с' у баке власи већ све седе; Мачку ни бригеша (непрестано преде !) Бака није кицош — (ту је већ код гроба !) А мачак се лицка ка' у младо доба. Над бакином главом црн се облак вије; Мисли крупне мисли, — шалити се није .... На клупици седи, па чарапе плете А мисли јој лете, лете, . . . лете, лете . . . Заостале руке, сад јој се не плете, — Бледе усне шапћу: „Збогом, збогом свете!" И мачак ућут'о, па се замислио (Сећа с' валда дана, кад је „маче" био; Тада је и Рокса девојчица била, .... Ал те слатке дане давнина је скрила!) Тако мисли Рокса, у мисли с' занела. (Та досад би оно, што је започела Десет нута сплела, па опет расплела!) Ох, слатка је мисо, далеко однела ....

. . . На вратима ено шклоцнула је брава У авлију уђе швигарица плава. Из заноса с' трже кукуљава бака, —

Проба пера. СБХХУП. Мет 110п ветрег Меш. Ако са врела миља ' о Ч За момом гинеш млад, Онда те прати над. , ( Ако са млака миља За момом гинеш"стар То је већ друга, ствар. СБХХУШ. Има још добри људи на свету. Завидила пивска чаша, Малој чаши, чаши винској: „Према теби ја сам ништа, У служби сам здраво ниској. Из мене се пије буза,, Јечменица пенушава, Ал из тебе кад ко сркне Срце му се заиграва. Велика сам, истина је, Ал баш то ми срећи смета, Поред мене никад нико Не запева многа љета." Тако ј' пивска чаша ноћу Уздисала са свим тијо; Мишља нико не чује је Ал то чуо чича Мијо. Неправо јој чисто, што с' буди из санка. Мома приђе ближе: „Божја т' помоћ стара!" — „Које добро рано? ..." — бака одговара. И мачак се тегли, — ни њему с не спава — И вега пробуди ова мома плава. — „Седи, рано, овде — мекана је трава!" Поред баке седе наша сека плава. Немирна је нешто, — хтела би да збори, Ал како да почне? .... лице пламти, гори. А витице бујне на лице јој пале Крупне су је неке мисли обрхвале. — „Које добро, рано,?" ... — поче бака с нова Девојче се трже, —• мучна ј' борба ова. — „Та . . . дошла сам . . . мајко — ту јој речца запе Језик се завезо, — надимљу се груди, А к "лице јој осу онај пламен жарки Ко кад рујна зора с истока заруди .... — „Не стиди се, рано, само право збори; Каква ли те боља тако младу мори?" . . . Осмели се мома па причати стаде Изређала баки своје грдне јаде. — „Срце, срце мајко, — овде, овде боли Знаш ли мајко лека? . . . боле ми утоли!" —■ Насмеши ое бака, накашља се малко Понда мисли м@сли, мисли свакојако,