Стармали

108

„СТАР МАЈШ" БР. 14. ЗА 1886.

Чича Мијо добра ј' душа, Диже пивску, утеши је, И од тога доба увек Рујно вино из ње пије, ' Г—д н. Ђука: „Чујеш ли ти шта се сад чини у Карловцима за автоИ г Шука: »Чујем, нешто послује и одбор петнајсторице", ал не рачунам ја то у млого." Ђука: „А. . . ти си ваљда с онима, који би хтели да се боље притегну колани ?" Шука : „Нисам ни с тима. Све је то ништа. Док не добијемо Војводину, ништа ти нема од нас. Пунктум.

Ђука: »А шта то има наша царевина с Влашком ?" Шука: »Та некакав рат, али без оружја." Ђука. »А јел казао Вла — ба (нећу)" Шука: „Јесте." Ђука: „Е онда да пишемо кући пропало је. Јер кад каже једаред Вла : ба, онда, га нећеш ни с оружјем, а камоли без оружја нагонити да попусти. е.

П у с л и ц е, ||. „НЕ ОЧАЈАВАЈТЕ!" —■ Ала је то велика, света и мелемна реч у данашње црне дане! Њоме нас је обрадовао моћни великан српски, који како збори онако и твори. — Но могли би и ми њега обрадоваСад ће валда рећи нешто важно јако, Што ће тужној моми малко улит' наде, Што ће јој олакшат' преголеме јаде . . . И мачак је стао, па се загледао. (Важна ј' речца свака, што изрекне бака!) — „Кад се смркне, рано, онда дођи амо Али полагано! — Пази, пази само; Та пробаће тета, — (а ко зашто не би ?!) Помоћиће тета, голубице, теби .... Та и ја сам млада као и ти била Волела сам и ја, — а што би ти крила ? Знадем врло добро какви су ти боли Милостивом богу само се помоли; Милостив је боже, па ће ваљда дати, Да се твоја жеља, рано, не украти! Довече ми дођи, душо моја мила!" •— „Дај ми руку тето!" — жива, жива била!" Нестаде са лица бледог руменила По лицу се нада и благост прелила; Одскакута мома весела и чила Као да јој махом нарастеше крила .... * ф * Сунашце је зашло, — тама ј' мало пала, А далеки запад румен обасјала. Тама спушта, спушта своја крила мека . . .

ти. — А чиме? —- Ако му покажемо да заиста н е очајавамо.

□ • Анђелић зна унапред да сипод неће узети ни у претрес, што му је сабор доставио. Ово је последња проба, хоћели наше владике већ једном доказати, да је Анђелић лажни пророк!

***. Вечан спомен врлом Ранке-у, који је описао српске светле дане. Али орден св. Саве не доби. Та то се дели само јунацима .Нашег' ц р н о г „Д о б а."

□ . Знали смо ми унапред, да ће Абердар бити више министар освете него министар просвете.

0. Чуо сам од једног Немца врло паметну и досетљиву реч. Ево шта је рекао: \А/1г ћаиеп т Возтеп у1е1е МеПеп ЕГзепћаћп, — зт<1 аћег <;го1;г Дет Гттег пооћ ат Но1г\те§е.

□ • На место Хенцијевог споменика пека мету Тисин споменик, па ту онда за цело неће пасти ни један венац.

X- Поп Панта је испуцао Свој револвер на учитеље, т;а сад их са празном цеви глади по леђима.

]). Даклем ту је царинарски рат између нас и Звонцад ситно звоне с поља, издалека. Већ је тама ено сво село увила; Мир је . . . По рогљеви момчадија чила Уз фрулицу ситну игра коло плао И бледи се месец ено указао. Мир је, — само каткад са тороња сова Немило захуче . . . Мир је опет с нова. Улице су празне — нигде никог нема На све стране мукла тишина је нема. Само црна сенка улицом што јури, Звера на све стране . . . Куда тако жури ? . . . (Вампир није! . . . није још поноћно доба . . . Он у ово доба не ђипа из гроба !) За њом, за њом само! . . . Е гле наше моме Петља, жури двору баба Роксиноме. Једва ено стиже . . . Оданула малко; Срце куца нагло . . . уморна је јако .... На вратима кујнским ено чека бака. Врава тромо шкрипну . . . И сред црна мрака Познала је бака новога дошљака, Па уђе у кујну, шћућури с' код банка. На банку је ватра пуцкала голема Поред ватре мачак прућио се, дрема. Поред ватре лонац неки, грдан стари, У њему се нешто „страшно" кува, вари . . .