Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 14. ЗА 1886.

109

Румуније. Незнамо каквог ће савезника наћи Румунија, ал ми смо себи већ измисдиди помоћника, зове се РМ1о\ега ро1Шка.

^ Ако се скунштина у Србији сазове месеца јуна — биће здраво тоадо. Ади ако се састане месеца јула, биће још већа запара.

©. Од доброг професора може бити и добар кондуктер; али шта би могло бити од рђавог краља, кад би га „у интересу јавне службе" морали преместити.

Шта је љубав??? Љубав је божанство вечно, љубав има закон свој, већ Соломон онај мудри подиго је олтар њој. Небо, то је свод црквени, сва природа њезин дом; сунце, то је светлост вечна што јој сдужи силом свом. Пољубци су ко исповест, душа души тежи тад, сви љубавни уздисаји у пољубцу нађу слад. А тичице, певачице, дижу к' небу мио глас, — „Добро вече мајко!" — „Бог тидобро дао!" Мачак из сна скочи (љуто с' опекао!) — „Седи рано овде на банак до мене Не пдаши се ништа!" — Ове речи вене Потресоше малко груди лепе моме . . . Нежто јој све страшно овде сад изгледа У чудноме двору баба роксиноме. Зачас наша мома поста сетно-бледа. — „Сада збори, рано, шта желиш од мене!? (Нешто чудновато звуче речи њене!) — Да дошла сам, мајко, — ја га волем јако Воле л' и он мене? — дал' ме воле тако? . . . Подиже се бака са нискога банка Тури прст у лонац; — вода је још млака. — „Јоште мадо само!" — прошаптала бака А девојче пази, (важна ј' речца свака!) Јоште мало само — вода клокће, врије, Густ се пламен горе у црн оџак вије, — „Добро је, добро је!" — бака ј' прогунђала, Па је ближе лонцу, — баш нуз банак стала. Замочила прсте у дончину стару, Замочила трипут. (Трипут бог помаже!) Наднела с на лонац па разгледа пару Прогунђала нешто, па се малко саже . . . — „И он тебе воле — ал не сме да каже!

моле Бога, да нас штити, да очува сретне нас. А жене су свећеници а брак, то је олтар свет А муж шта је ? . . . он је . . . ован. . . као „жртва" допринет !!! Др. Назбулбуц.

Мудре изреке. СПрибро их и допунпо др. Казбулбуц.) *** Живот човечији је прилично дугачак; — коба| сице су много краће. *** У несрећи бити незадовољан, то зна свако. Али где ја тај, који је у срећи задовољан и не тражи ништа више.

*** Жени својој треба поверити све, — само не оно, што си рад да остане тајном.

# * # Где правда о клину виси, није чудо ако и кога праведног обесе.

Кад немаш у кеси ни гроша, буди весео, јер онда можеш свакоме пријатељу отворити своје срце и — кесу.

*** Има људи, који увек будаласто говоре; а кад случајно ћуте, онда их је милина сдушати.

Гледај, глелај тамо, — та погледај само! Он за тобом гине . . . он за тобом вене . . . . (Одјекнуше силно ове речи њене) Задрхтала мома, — отеше с' уздаси . . , Баба Рокса дуну, па ватру угаси. Пребледела мома, па дрхтати стаде, Шта ће бити саде? — Шта ће бити саде? . . . Свуда сама тама, не види се ништа, А облак се диг'о са црна огњишта, Само из буџака нешто се светлуца — Уплашеној моми срце јаче куца То је бакин мачак, — (У буџак је стао, У буџак је стао, па се загледао!) Баба Рокса узе руку наше моме Пипајућ, у мраку превртала њоме. — „И он тебе воле, он те воле јако^Ни рођена мати не воле те тако ! Мирна буди, ћерко, окани се сете, Та над вама анђо венац среће плете!" Тако баба Рокса пророчански збори, Девојчету лице нреплануло, гори . . . А од веље среће надимљу се груди Срећа, нада веља у срцу се буди. — „Фала мајко!" — рече плавоока мома Даде „нешто" баки, па се крену дома.