Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 14. ЗА 1886. _Ш_

Берни преводи са српског на немачки. Милку често стижу лутке, па онда је нико у кући 1)1е Рирреп егге1сћеп оП МПка иис! (Јапп песМ 81е не мириши. ШетапД 1т Наиве. Јова је ногинуо за ракијом, а вода му дође главе. Јоуа §ез(;огћеп 1иг Вгапп1\ует ип<1 с1а8 ДУаззег 18 јћт (1ез Кор&з декоттеп. Владимир се нашао у чуду, кад га је Вељко окупио. \У1асИш1г ћа! 81сћ 1т \\ г ипс1ег §еГип<1еп, а1з јћп \Уе1јко ваттеИе. Кад је Бранко повукао из натегаче, сузе су му уда. А1в Вгапко аиз <1ет Нећег апго§ ; зт(1 Љт сће Тћгариле на очи. пеп аи {' сће Аи»еп §ебсћ1а§еп. Разнео се глас, да је Ника сишао с ума, јер је по- Б1е 8Итте 184 ћегит§е!га§еп \уогс1еп, с!а88 Шка уоп чео песме ковати. с1ег УегпипЛ ћегипГег^езПедеп 131, -\геП ег апде1ап§сп ћаћ, БЈеДег ги 8сћт1е(1еп. Малвина је на брзу руку свршила са немилим ђуке- МаМпе ћа! аиГ зсћпеИег Напс! тћ с1ет ипћећеп Гге1ег гијом, па за то јој мати очитала лекцију, ђсепсћз! ип(1 скззћаЊ ћа! 1ћг сће МиИег сИе БеШоп \'01'§е1езеп. Коста је Ису истукао на мртво име, те је Иса пао КозГа ћаГ с1еп 1за аиГ ГоЉеп Катеп §езсћ1а§еп ипс! у кревет, али се после кратког времена опет предигао. 1за Де1 ш'8 ВеИ, аћег пасћ киггег %еИ ћа! ег з1сћ шес1ег ићегћоћеи. Марку изиђесвако терање на нос, јер мује жена врло 1)ет Магко котт! ете је<1е Ниис1е1ге1ћеге1 аиГ сће језична. Казе ћегаиз, с1егт зет \УеЈћ 1з! зећг гип^епзсћ.

Милисав.

У друштву „швигарица" Гђца : Изволите ћурчија печења ! — Тако нуди Тина. Гдн: Захваљујем сит сам већ : У века сам с њима. НинефорУ зору, Жена. Но, лепо. Ти синоћ рече да ћеш доћи у пола десет. А ево већ свануло. Сад је баш избило пет сати.

М у ж. 0 мај! па зар нисам одржао реч ? — Зар п е т није пола од д е с е т I ?

Препредењак. Слуга господина начелника варошког капетана чистио у авлији свилену аљину госпођину. У то као без душе дође један непознат човек и рече да мора са г. капетаном нешто Једва дође кући, сирома! (Сирома!!!) Кад је дошо кући онда је баш чуо, Да је оне ноћи Трива издануо, После нам је причо ову причу, брале, Истина је цела! — он не збија шале! Чича Марко никад није лагат' знао — Ово је баш својим очима гледао! — Ако кадгод прођеш поред куће њене Почувај се, брале, од те клете жене Ноћу нејди туда (— јер ђаво не спава! —-) Ако ти је мила на рамени глава. (СвршиЕе се.)

хитно говорити. Слугаму рече даје још рано, још господин спава. А овај га замоли да бар ово писмо капетану унесе, здраво је журна ствар. Слуга унесе писмо, капетан га нрочита; у писму је само ово стојало: Ако ми пође за руком, добро; ако не, толико и чини". — Ово је неки луцков, рече капетан, пусти га унутра. Слуга се за неколико тренутака врати, говорећи: пошло му је за руком; украо је госнођину свилену аљину.

— Куда трчите тако, г. Андро? Шта вам је то у завежљају ? — Пустите ме, молим вас, жена ми је већ у лађи да иде у илиџу, — а заборавила код куће свој нови шешир; ако јој га брзо не однесем, још се може вратити.

У калвинској цркви попео се пона на предиконицу, да вернима својим нрочита што из светога писма. Накашљао ее и поче да чита: „За тим је Бог дао Адаму друга", но <^ад је морао да преврне лист; учинивши то настави овакб: „Она је и споља и изнутра била намазана катраном". — — Људи се почеше кикотати и тек онда опази попа да место једног преврнуо два листа и дошао на опис Нојевог ковчега.

А. Е чујте само шта се мени десило. Јуче сам хватао раке на обали. Завучем руку у неку рупу — и чујте само, извучем из ње крваву човечију руку. Б. Уф, уф, уф! То ће бити рука онога чивутина, што ј су га ту ономад неки зликовци убили и раскомадали. А. Није била његова рука. Б. Да чија? А. Рука је била моја. А крвава је била за то, што ме је рак маказама својим осакатир.

Још се могу добити сви бројеви „Отармалога" од лочетна до данас- "ШИ