Стармали
„СТАРМАЛИ" БР. 17. ЗА 1886.
131
или о тим чудовиштима није нужно да оаширно говорим, јер их и тако познаје читав свет, али да ми се не би пребацило, да сам „демагог", то морам додати, да има и добрих чудовишта. Тако познајем ја једво чудовиште, које има главу а памети нема; има срце, а лудо му је; има руку, а бранити се не уме; има својих погу, а не уме на њих стати; има жучи, а не уме се расрдити, има сјајну прошлост, а не уме из мутне садашњости да се искобеља; има јунака, али везаних руку . . . па шта мислите, које је то чудовиште? Ја велим, да је то лав кад спава, али кад би се Хајдук-Вељко сишао с неба, он би вам рекао, да је то српски народ у Србији. Можда би то рекао Хајдук-Вељко, а можда и не — ја то не знам, али знам, да ми се не допадају ни српски либелари ни српски радикали, а о напредњацима ни абера нема. Једино што ми се при тој збрци допада, то је, што Пера Тодоровић брани учтивост и моралност према круни. Мора бити, да краљ Милан врло чврсто стоји, кад Пера Тодоровић брани дворску етикецију. Можда та обрааа толико исто значи, колико и папин благослов разним војскама, а зна се, да је изгубила битку свака војска, коју је папа благословио. Ако то значи, онда се немамо рашта срдити на Перу Тодоровића и онда нека му је благословен рад 1. . Милисав. У ш т и п ц и. Краљ Милан расељава из драгавчевског среза све оне, који су у сродству с хајдуцима. Дакле краљ вели, хоће да изгледа као Црногорац, јер ови носе само дуге брке и дугу косу. Тако вам је отприлике изгледао газда Јеша. Елем газда Јеша је журио да нађе машину. Није бог зна какав газда. Има сесију земље. АЛи је ипак хтео да врше на ватрењачу. Тиме је ваљда хтео да покаже да је већи газда него што је. Прошле године радио је на ону машину што је коњи вуку, па је увек он терао коње. Али је чуо, како су млоги зло прошли са том машином, наиме да је онај скрхо руку, други изгубио ногу или ноге, па сад не ће. Не ће вели, да се излаже опасности, кад нема те нужде. Има он доста друштва свог, па најми још ког надничара, па за 3—4 дана мирна Бачка. Једва једном доби машину. Још вечерас ићи ће даје довуче. Његови осам волова, брат Мишини шест и притом ђеркови шест биће довољно да је довуку. Већ се мала сказаљка на цркв. торњу примицала на 9 а велика на 12, кад се наједаред зачу у селу ларма. Бронзе јече на волови-предњаци, бићеви пуцају и хори се хајкање газда Јешини грлати синова. Вуку машину. Миц по миц и ено је већ у дворишту. Још то вече — билаје месечина — мора се машина ставити у свој ред, јер већ у 2 сах. по поноћи ваља отпочети рад. Газда Јеша да би уштедио једног надничара, казао је да и чобанин му Ихија дође да помогне, а он ће за то 3—4 дана причувати овце. Та он и онако млого не вреди
Милан пристаје на политику која гласи: „Ко ти се не допада, приморај га, нек се сели." * * * Народ у Србији схватиће ту поиитику. И кад он стане рас ељав а ти,|лако је погодити, ко ће се први морати иселити. * * * Уредник београдског „Одјека" осуђен је на 6 месеци због чланка : „Неразу м љи во." Да до сад и нисмо разумевали, сад потпуно разумемо. * * * Угарски сабор се одмара. Но то као да није од мара него од немара према многом чему. * * * Природник Сучи пронашао је нов ликер. Ко од њега пије, не осећа глад. Тај ликер пролазиће код нас наЈбоље, јер су наши министри пронашли политику, покрај које народ увек — гладује. * * * Све због — омладине! Нанчић је настрадао шго је писао о омладини; Иванић је настрадао што је говорио о омладини, још ће настрадити и они, који апсе због омладине. * * * Кад ми народности пишемо против тога што нас помађарују, нами се вели : ћутите ; „Ви сте Мађари." Сад је Мађар Мочари писао против помађаривања, а њему веле: ћути, тинисиМађар." лепа логика. * * * Дугогодишњи Румунски министар Розети умр'о је у такој сиротињи, да је народна скупштина решила, код куће. Његова верна Латинка, или како је он зов е Лата, пазиће на рад и пребројаће, колико ће се мценти однети на шталски колико на кућни таван, и где ће се шта сипати, и поднеће му доцније извештај. Та ишла је и она некад у школу! Пре но што пођем даље ваља ми споменути, да је газда Јеша поред све своје живахности и неустрашимости, поред свег тог што се градио да он не верује у хавети и да их се не плаши — ипак нешто од тог веровања у себи имао Он се градио да не верује у „нечист" само за то, што се тиме хтео показати јуначан и небојша. Еад год би ко о томе приповедао, он би то најжешће порицао, али чим би се нашао сам, он је више веровао да „нечисти" има, него да је нема. Како ће машина већ у 2 сат. да почне радити, то је газда Јеша, да би чобанин му Илија у време на рад стићи могао, још у поноћ кренуо се у рит, где су му се овде на паши налазиле. После кратког времена стигне у рит, викне 2—3 пута свог Ил ију, овај му се одзове и они се брзо састану на једној греди која је сва прилично дебелим врбама покривена била. Мало даље лежало је стадо. Газда Јеша саопшти свом Илији зашто је дошао, и овај на брзо оде у село. Први пут се газда Јеша нашао сам ноћу у риту. На више од 500 ланаца ширине нема нигде живе душе, јер то беше газда Јешин рит, који је он узео на 3 год у