Стармали

172

Ђука. Море Шука како ти се допадају најновије ствари у Бугарској и који то ветар тамо пуше, кад је оборио кнеза Батенберга са ' г престола као канда никад није на ^њему ни био. Шука. Хе, мени се тако допада, као да је то онај стари србијански ветар који је негда у Србији престоде потресао, па се сад преселио у Бугарску, те тамо чуда чини. Тјука. А да се није у Србију преселио онај стари гњило-робски бугарски дух, без икаква ветра, кад је тамо све тако мирно. Шука. Може бити, ђука брате, али — идемо да в и Д И М 0.

Вука. У пожунском је срезу глад, те ове године неће шиљати тамо егзекуцију. Баш вреди те и код нас закључише што паметно. Шука. „Е баш ми је кунст! Ако су момци, нек сад утерују порезу кад народ нема ништа више, а нек чувају народ од немилостиве егзекуције баш онда, док још има нечега." Ђука. „Имаш и ти право."

П у о л и ц е, ©. Бисмарк би тако волео да буде као неки ц е н т р у м, око кога се купе све силе, дугачке и кратке, велике и мале. Малер је само што добри шицари баш у центрум најрадије згађају.

Ј?- У центрум се не мора таки пуцати,

ста је каткад да се викне само ш и ц

Јер

- д<>ш и-

царима не би толико сметала поштена Немачка, колико им смета лукава мачка.

Мачије је својство то: ко се од ње боји, онога огребе; а ко јој покаже јачу шапу, од тога загре б е. » $р. Знате ли како стоји са Тисом ? Он би (још у Ишлу) написао био свој тестаменат, — само да је имао згодног наследника.

д. Верујемо и Гарашанину, кад каже, да је сустао и уморан. Али да само зато игуман не путује, што се брине за намастир, то нека верује Пера Тодоровић. Ч-. Аца Зуб моли бога да подлистар и надлистар „Нашег Доба" г. Игор већ једанпут добије орден св. Саве, — јер мисли, да ће онда доћи ред на њега.

Свака представа мађарске опере у Пешти добија од владе 2500 фр. потпоре. (Наш кукавни џеп више пута и не зна како је патриотпчан.)

+ . Папа римски жестоко војује против спаљијвања мртвих. Пре иеколико столећа римске су папе били много толеравтнији (кад је било у моди спаљивање живих.)

Ништа, ништа синко, блажио је деда; ниси ти крив већ проклета слична имена. Даница и Аница, па можда сам се овако стар и смео. . . За тим се наже на ухо, од чуда скамењеној домаћици, па јој шану : „Жено, не квари ми посла, већ благослови децу, а шала нека ти је за оно што си водила без моје воље први пут на игранку обадве кћери у један пут .. . ." Јовићки спаде копрена с очију а и камен са срца.., Грцајући се у смеју и плачу и бришући сузе радости окрете се на послетку Љубићу и рече: „Па кад је тако, нека сте синко и с њоме благословени!" па се опет засмеја. „Оче ! благослови децу," рече деда попу и узе чашу У руке. Свештеник је све неразумевајући гледао, но кад виде да је Љубић пј ишао Даници и узео је за руку, с мирном савешћу их прстенова. . . . * * Већ идућега дана дознао је Љубић за дедин „маневер." Олатко се насмејао и уверавао : да би му се Даница и без тога боље допала од Анице. Деда на то ћути па се уек смеши, а у себи мисли : — видели би. . .

□. „Наше Доба" подгрева ону стару причу, како су се неки мишеви свадили и један другог појели, тако да је на ограшју остао само један реп. Ту причу „Н. Д" примењује на наше новине, — само, што не каже изриком, да би оно волело бити тај реп, који би остао, кад би се други појели.

**. 0 неком краљу причаће се ово: Био је здраво млад кад га је срећа дигла на таван. Он није хтео да остане уставан, — зато је пао.

У Иешти је неко рекао ово: Штета, што се тај Абердар не зове Аладар, онда би могао два три дана бити министар просвете и у Пешти. Та много би лепше било да Србин затвори српску гимназију, српско позориште, Матицу и т. д. него да се таким послом опрља (или опрљи) какав Маџар.

)(. Ових дана предложиће Душан Кнежевић да Матица Српска сама себе убије, а свој капитал да