Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 32. ЗА 1886.

255

У кући С. Г. у Н. Саду служила је пре три четири године нека баба-Јулишка (а мож'да још и сада служи). Њу су сви у кући звали — или: Јулишка, или просто: баба. Мала Мара, ћи господар Стевина, слушала је више пута, да или њој, или браћи јој на силно „Зашто" одговарају: „За бабино брашно!" Једаред је спопадну браћа због нечега запиткивати: Зашто? Зашто? Она се на то ражљути и одговори им: — За јулишкино брашно! — КС —

!!! Родитељска дела лоша на унуку чак се свете; али унук ено носто трипут гори! само гле'те ! Др. Казбулбуц. Вешта досетка, У Хиндостану буде један стари лопов на смрт осуђен То му није ишло у рачун, те намисли да се вешто извуче, и то на овај начин: Дозове тамничара и каже му да 6и имао велику тајну краљу да саопшти, коју не може у гроб понети; а онда ће радо умрети. Тамничар одма јави то краљу, а овај заповеди, да лопова пред њега доведу. Краљ радознало упита га; какву то велику тајну има да шу саопшти? Лопов се стане мало устезати, да би тајна с •отиж већег значаја добила, а напослетку исповеди, да он зна како се могу дукати садити т. ј. посади се један укат, из овог никне стабло на ком дукати роде. Ераљ је мало сумњиво вртио главом, али опет не хтеде тако добру прилику да пропусти, већ дозове све евоје веће чиновнике и оду сви заједно у дворски врт. Ту лопов стане копати једну рупу, а једнако мумлаше нешто, које наравно немога нико разумети. Пошто рупа ■буде ископана, заиоли за један дукат, а добивши задржа га на длану говорећи: да би цело предузеће пошло за руком, — да заиста добијемо резултата, то мора рука која дукат посади сасвим чиста бити од макаква непоштена дела. Ја сам лопов, мо.|а рука дакле није чиста, зато нек Ваше Величанство посеје дукат. Краљ прими дукат, ал — задржа га на длану. После мале почивке рече: сећам се, да сам још као деран од мога оца новаца узимао; истина, ја сам се одавно покајао? ал моја рука зато опет није чиста. Већ ево рече пруживши дукат „министру председнику" — нека га мој министар посади. Боже ме сачувај! повикне овај, зашто би ја осујети 0 предузеће. Та ви добро знате, да кроз моје руке пролазе сви државни новци; па могул ја баш о мом поштењу бити уверен. Новци се лако лепе. Предајем дукат војном министру. Опростите ! узвикне овај устукнувши неколко корака назад, ви заборављате, да ја муницију набаљам и војску исплаћујем, па — већ ево дукат његовом преосвештенству. Боже сахрани рече први жрец, та ви добро зна■те, да ја жртве набаљам и десетак од народа купим, па

нисам сигуран — — Ваше Величансгво! узвикне лопов. У целом Хиндостану нема ни једног поштењака, зато дакле нек „висе" сви или ни један. „Краљ се из свег срца насмеје. Лукава досетка тако му се допадне да лопова помилује. Из школе, Учитељ нешто чуо о новом препарату, сахар ину па брже боље да то својој дечици јави. „Даклем, децо, сад су у Америци изумели и праве нешто што се зове с а х а р и н, а то је 280 пута слађе од шећера. Деца се чуде, — а баш као и да не схваћају добро. Учитељ се труди да им то разјасни, — али деца још никако да схвате. Онда учитељ поче овако и рече Сими, који је највећма рогачио очи. „Ти знаш, Симо, да се од шећера кваре зуби? — Знам. Е сад кад би ја теби дао гру.мен шећера, ти би покварио један зуб. — Знам. А кад би ти дао да поједеш толики исти грумен сахарина, онда, би покварио 280 зуба. (Сад је Сима са свим добро схватис, и радовао се што не мора сахарина јести). — л !!! „Вечну" љубав обећава млоги, — то већ тако и обичај иште, ал' та ватра одма се утиша, чим око нас — дечица завриште! 25 / 8 1886. Др. Казбулбуц.

Нешто из великог катихизма, С' којом руком, да се крсте Срби с-чки кад млади поп М. са олтарских врати благослови народ — а путир светли у левој руци држи? Нови бан.

Одговори уреднишва. Г. Ив. М. у Панчево. Радо вам овим потврђујемо, јер је истина, да онај одговор у броју 30-ом овога лиета иије управљен на вас. „Облаци." Велите: ако што није добро да ми поправимо. Ал ми најволијемо онаке дописе, којима не требају поправке. „Ода Пери Теодорови&у." Има у њој места, које не би омашиле своје цели. Али има и такових места, које ни ми не разумемо, на што се односе, па зацело ни многи читалац не би разумео. А да то просто изоставимо, осетиле би се неке празнине. II тако ће наш негдашњи најрадикалнији радикалац остати без оде — бар за сад а. — Но можда њему већ савест бољу оду зуји, — бољу, пего што би му је други ко знао написати.

РјЦГ" 1ош се могу добити сви бројеви „Стармалога" од почетка до данас.