Стармали

254

„СТАРМАЛИ" БР. 32. ЗА 1886.

Опет Херцеговац пред судом, Судац: Шта је олет с тобом. Херц. Опсовао ми је овај Турчин 100 крста. С. Гдје су ти свједоци ? X. Ево их (Изводи тројицу) С. Јел' то истина што овај каже ? Свједоци : Јест госнодине. Судац (кривду). Ви имате у сиротињску касу платити глобе 5 фор. — Толика је казна кад ко коме опсује крст. Кривац : Пристајем. Судац : (тужитељу) Јеси ли тиме задовољан ? Херц. Ја нијесам. Судац : А за што ? Херц: Он мени није опсовао ј е д а н крст, па да плати ј е д н у петицу; већ ми је опсовао с т о крста, па нека плати у сиротињску касу с т о петица — нека се бар сиротиња помогне. Још ћујој и ја додати једну петицу. Саопштио Шијак.

Обраие др. Стеве Павловића, Др Ст. Павловић (уредник „Њиховог Доба") нисам пазио какав је кад напада, али уме врло оригиналео да се брани, кад га гдегод мање или јаче проголицају. Његово је оружје филологија, и он живи у томе уверењу (т. ј. ако у опће има каквог уверења) да је он велики филолог, и да је филологија највећи согриз јигп. А кад га и то изневери, онда прибегне Зоологији. Ево нпр. како се браеи. „Браник" донесе белешку, да је др. Ст. Павловић „хрђав Србин". — Одмах у идућем бр. „Њ. Доба" доказује се, да не ваља казати „хрђав", него „рђав"; то се поткрепи са Вуковим речником, и онда остаје за вечита времена доказано, да. „Браник" нема право, него да је Павловић добар Србин. „Застава" се усуди рећи, да је др. Ст. Павловић „издајник" На то ће таки др. Ст. П. разлагати, да не ваља рећи „из дајник", него је боље српски речено „издајица," е тиме је доказано, да „Застава" не зна ништа, и дио<1ега{ (1етопз1;га11(1ит) да је др. Ст. П. најбољи пријатељ своме народу. „Стармали" донесе у песми, да је др. Ст. П. раскидао „Стармалове" стиховекао рис.—Публика потражи „Њ. Доба" и види да су стихови одиста раскидани, ни др. П. не сме да каже да није тако али јунак „Њ. Доба" сме да се ухвати за риса (штампаног) и рис га извуче из блата (једног — у друго). Треба само доказати да ни у којој зоологији, ни у Бремовој, који је тако свестрано риса описао, не стоји ништа о томе да рис стихове кида — и онда наравски „Стармали" треба да плати процеске трошкове, јер др. Ст. Павловић није исакатио песму његову, кад је из ње донео у ,Њ, Добу" само оне стихове, који њему иду у рачун. Шиш-миш.

!!! Аој тешки брига љути! живити се неда више !! што је мање „капитала" „капиталиста" — све више!!! Др. Казбулбуц. Досетке, иаивиости и др. из дечијег света«, Имам ја једног нећачића Илију у Шиду. То вам је као и млого друго дете (које се удостојило да у тако раним годинама бу е у неку руку сарадник „Стармалог") — врло бистро дете. Све што у кући види, врло га занима и мотри, па коЈе чудо : што је узео на знање и размишљање ону појаву, кад брица дође да му брије оца. То увек мотри с највећом пасијом, и покушавао је већ неколико пута да насапуни какво штене и да га брије каквом тупом кустуром. (Елег или будући берберин, или адвокат.) Једаред — била је недеља пре подне. Тата му отишао у цркву, а он остао код маме, да јој помажемесити торту (што ће рећи: да олиже оно слатко што том приликом заостаје на чинији). Наједаред стаде вам наш Илијица пред маму, и као чисто чудећи се и не одобравајући јој, стаде је посматрати, како прави пену од беланаца. Кад најзад виде, да му се мати слабо осврће на те његове неме опомене, стаде вам он на сав мах викати (показујући једном руком према пени, а другом онамо, камо је отишао отац): — ЈГала, лала! Лала тата I Гледи га мати и не разуме га. Опет Илија: — Лала! Лала тата! И једва се најзад досети мама,шта је. Илија јето њој хтео да каже: „А што правим ту пену забадава, кад нема тате код куће; не може се бријати. Он је дакле мислио, да мати прави пеау од сапуна за бријање. Илијин уја. Био у Земуну неки Риста. 0 њему људи имају много приповечица, али до нас је дошла само ова једна; и да би се наши читаоци бар колико-толико упознали са оригиналним умом истога Ристе, ево им шта је радио једаред, Цича зима била, Дунав се замрзао. А наш ти Риста понео неку гвоздену ћускију и један бокалчић, отишао до Дунава, па почео бушити на леду две рупе — једну до друге. Људи (и гоге), који се десили на бајиру, застану да виде, шта ће сад бити. Најзад је и Риста готов, пробушио је две рупе једну до друге. Онда се саже, па захити из једне пун бокалић воде, па усу у другу. После захити из те друге, па усу у прву. И тако настави непрестано захитати и пресипати из једне у другу. — А шта ти то радиш, Ристо, тако ти бога! запитаће га један земунски гога са обале. — Сортирамводу, кир Ставра! одговори му Риста, па се удубиЈи даље у свој посао.