Стармали

„СТАРМАЈМ" БР. 34. ЗА 1886.

279

нин са сврдлом и сикиром. »Шта је то наопако ?" пита медвед. „Е то је да ти пробушим главу, па да ти сикиром набијем рогове..." Медвед сад тек виде шта је урадио, и није дао да му буше главу, али је остао без — ушију. — И Бугарској се прохтело да има немачке и енглеске рогове. Европа ју је уверавала, да је то лако, треба бајаги отсећи само уши, то јест славеноку узајамност. И одрезаше медведу, хоћу рећи Бугарској уши. Али чекај мејо док донесу Немци и Енглези бургију, док ти стану бушити твоју славенску главу па тек „сикиром" утврђивати ону пшљасту немштину н енглештину, која треба из твоје главе да провирује. Ја верујем да ни Бугари неће дати бушити главу, та ни медвед нвје то допустио, ал нек се чувају, да при својој мал нисам казао каквој политици, не остану без ушију.

НА 0Н0, што 1е „Застава" у 188. бр. свом одговорила г. М. у С. морамо и ми нешто рећи. „Пуслице" у „Стармалом" не иду све из једног пера; али она о којој је реч, потекла је баш од самог уредништва. Тој пуслици могло би се замерити само онда, ако се може замерити ноћном стражару, кад викне: „Пазите да вам се ко у кућу не увуче!" — Ми смо (не од г. Каменка Ј.) већ са више поузданих страна чули, да г. Радотић не влада пером такј, да би могао сам писати оне чланке, који су били у „Застави" из Панчева, већ да му је за леђима она личност, која је дичну Милетићеву заставу прегла да окаља, и то смо довикнули оним људима који су охотно прегли да ту љагу са „Заставе" оперу. — А зашто нисмо најпре искали обавештаја од „Заставе". За то, за што и ноћни стражар не пита кућегазду: „Провлачи ли ти се ко кроз деру?" Предпоставља да овај то не зна ; па баш за то га и опомиње. Ми нисмо хтели да угађамо оној страни, коју је Бекић „негда заступао ', — не знамо ни која се страаа ту мисли, јер је Бекићева прошлост на више страна подерана. Али и сада и свагда рећићемо сваком пријатељу: „Чувај се да ти се Б., ма и кришом, ма и под туђом образином у кућу не увуче, — јер ту неће бити благослова. Ето то је била намера и оне „пуслице". А ово неколико речи није полемика, већ само објашнење на криво схватање наше добронамерне опомене. Уредништво „Стармалог".

Резигпација, Г. Габор Пејачевић пуно озбиљно захваљује на понуђеном му (бог зна од кога) бугарском преотолу. Не може га примити. Има много важнија посла. Митар и Тривун. У доњој Барањи у селу С. ожене неког Митра, овај је већим делом у риту одрастао, као и његов ку м Тривун. Бреме се приближавало венчању, и тако Р®** Јои се могу добити сви бројеви „

приспеде тај у страху очекивани дан. Обојвца су онда у цркви били, кад су се крстили. Наравно, да кад дођоше у цркву, да им је врло необично морало бити. Народа се прилично слегло. Баш кумашин Тривун које од стида, које од „треме", дочепа се некако до короша. У том треба да кум ђувегију, а стари сват невесту к' олтару нриведу, а ђувегија изгуби из очију свог Тривуна — без ког није ии часа у свом веку провео, па спажно повиче: „0 Тривуне, ђеси?" Тривун познавши глас свога драгог Митра, још снажније повиче: „Ево ме на тавану!' С. Г- С, —ОС —

Јјвр- НОЗИВ РА НРЕТПЛАТУ НА „СТАРМАЛИ" изићиће у идућем броју. Али за то није ником за брањено, да се још о божиЋу. над буде највеселији, „Стармалог" сети.

ЦДГ Све дужнике наше, којима су разаслате нарочите карте и сада уз овај број цедуље као ономене, молимо да сваки свој дуг у најкраћем року нодмирити изволи, иначе мор;»ћемо их овде на овом меету но именце јавно нозвати, да свој дуг одуже. -38© АДМИНИСТРАЦИЈА „СТАРМАЛОГ".

КЊИЖЕБНИ ОГЛАС. „ Грађа за медицинску терминологију," Сабрао др. Милан Јовановић-Батут. Цена 1 ф- 20 н. или 27 2 динара. Наруџбине шаљу се поштанском упутницом писцу у Нови СадОд овога дела има само 100 примерака на продају.

ЈОШ СЕ МОЖЕ ДОБИТИ „ОРАО" ВЕЛИКИ ИЛУСТРОВАНИ КАЛЕНДАР ЗА 1887. УЗ САРАДЊУ СРПСЕИХ ЕЊИЖЕВНИКА УРЕђУЈЕ СТЕВАН В. ПОПОВИЋ ГОДИНА ТРИНДЕСТ А. Цена •:<> новч. нли 1 динар. Ео поручп најмање 25 ком. за готов новац. добпја комад по 33 повч. Наручбине ваља упући ват и из давалац штампари ј и А. Па јевића у Н - Саду , Јтармалога" од почетка до данас. НШв