Стармали

278

„СТАРМАЈШ" БР, 35. 8А 188б.

дивљати. Него, вели, гледајмо ми да га ублажимо мало; то ће бити паметније. — Да чујете на ово једну причу : Ујео човека бесан пас. Уједени спопаде батину, но неко му задржа руку. — „Не тако, по богу," рече „тиме ти пса не излечи. Него му подај подобро парче хлеба, и он те неће више ујешти." „Шта булазниш", одговори уједени, ,та кад бих ја то учинио, онда бих заслужио, да ме изуједају сви пси, колико год их има.* * * * Француска И немачка Будимпештанске повине још се једнако надају, да ће се Француска и Немачка моћи сложити. — И на то да чујете једну причу : „Ишао један човек с дететом кроз шуму. но испаде змија из рупе, те му уједе дете, које мало затим и умре. Огорчен отац спопадне сикиру ; замане на змију и отгече јој реп. Змија онако крња побеже у рупу, но доцније промоли главу и рече : „Хајде да живимо од сад у љубави." На ово јој одговори ожалошћени отац: „Док ја гледам гроб мога сина, а ти твој отсечен реп, нема међу нами мира." Докле Немачка гледа гробове својих синова, а Француска свој отсечен реп (Елсаз и Лотерингију) неће бити међу њима љубави. * * * Енглеска. Енглеска води данас тако лукаву политику, да јој се многи диве. — Од лисице нема лукавије зверке, па опет продају сваки дан на пијаци пуно лисичијих кожа. * # * Аустро-Угарска, Немачка и Русија. Аустро-Угарски министар спољних по лова Калноки, ружно је са речима изазвао Русију. Но он се канда сувише оолонио на нашу пријатељицу Немачку. И сад се наше дипломате чуде, зашто Немачка о неком рату против Русије неће ни да чује. Има и на то басна: Зечеви овој несретној клупи, . . да се отрујем од овог несносног мириса, . . и да видим твој морал, твоју верност! . . . Гдр: Преклињем те свим на свету, ћути већједном. Доста је, ако Бога знаш! . . . Г ђ а: Па да ја морам мојим очима гледати овај шкандал!. . Оваку грофиду, као ова што је, требало би. . . Г 5 д р: Тако ти душе! . . . ћути ! . . . Ето већ нам се сва публика смеје! . . . Г ђ а : Ја нећу ни минут дуже овде остати. Ја оћу кући ! . . Разумеж ме ? . . . Искаћеш твоја два форинта натраг, а ако им је баш воља, нека одбију два чина . . . Позориште би требало плаћати као фијакер . . на сахат, . . . што ми се допадне, гледаћу, нлатићу, . . а што ми се не допада, као ово Ју ! ју! За бога ! Ено сви редом цмачу ту грофицу ! . . . Г д р : Ама то су њених пет изгубљених браћа !! ... Гђа; Ко још изгуби пет браћа у једаред? . . . Она их зове браћом. јер ипак осећа мало женског стида! . . . Г д р : Да си пажљиво пратила цео комад, ти би све разумела Г ђ а: То сам ја онда будала, која ништа не разуме?! Јели ? . . .

објаве војну орловима, те позову своје савезнике лисице у помоћ. Но лисице уместо помоћи, послаше оваку пзруку: „Кад будете једаред објавили рат кокошкама, где ћете и ви моћи нешто учинити, опда нас зовите у помоћ." — Тако и нами данас поручује Немачка. * * * Аустро Угарска и народности. Ишло неколико људи путем, те нађоше кесу с новцима. Један се од њих саже, стрпа кесу у џеп, те радосно рече : »0 мај,' баш сам сретан, где ја нађох толике новце." Кад пођоше даље, видише где се за њима замаглило ; многа сила иде у потеру. Тада рече онај, који је стрпао у џеп кесу с новцима: „Е видте драга браћо како ћемо сад због ових новаца још настрадати." — А зашто не кажеш и сад: „н а с т р а д а ћ у", као што си пре казао: „нашао сам", него велиш: „настрад аће мо", одговоре му они други. Исто као код нас. Кад је да се ужива, онда увек има аеког ко каже: „Е баш ме је људи срећа послужила", а кад дође до невоље, онда вели: „На ноге браћо, да се извучемо из беде." * * . * Србија и краљ Милан. Лисичин реп ухвати се једаред у гвожђе. Виде кукавна где ће пропанути, али се брзо досети, те одгризе реп, и оде својим путем. — И српски краљ се исто онако као лисичин реп ухватио у гвожђе. Ако сад Србија хоће да се спасе мора одгристи са себе реп, краља Милана, и а и ћ и својим путем. * & * Бугарска, Прохтело се медведу да има и он рогове. Циганину који је водио тог медведа, допадне се то, јер ће бити по њега веће заслуге. „Лако ти је то рече Циганин медведу", треба само да ти отсечем уши. Медвед пристане. Ал тад одједаред дође ЦигаГ д р: То нисам хтео казати, али .... Г ђ а: Ни словца више нећу да чујем. Ја хоћукући!. .. Гдр: Ама причекај, док се чин сврши. Г ђ а : Нећу, ни тренутка више ! Хајдмо! Гдр : Ваљда не можемо сву публику узнемиривати. Г ћ а; Ако ме својевољно не пропусте, ја ћу им пре. ко ногу дрећи. Г д р: Али само још мало стрпи се! . . . Г ђ а : Ни часа ! Г д р : Ама драга Фемка! Г ђ а :. Ах ! Моји живци !!! : (Падне у несвест. — Н>ен супруг са помоћу једног странца изнесеје на ноље, узме кола и сподоби је унутра), Странац: (опраштајуКи се). Драги господине! Ако би Вам за Вашу милу супругу требала каква услуга, изволите се молим Вас на мене обратити. Ја ћу драге воље чинити што год могу. За тај случај, изволите моју карту ! (На карти је стојало: „X енрих Хаудрајн" укротитељ 8 в е р и љ а.) Прерадио по француском : Др. Назбулбуц.