Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 5. ЗА 1887.

'37

Н е м а њ а. Драма у 5 чина Писац неће да се каже. Ос о 6 е : Краљ Милан. Мориц Паја, новосадски посланик. Министар Гарашанин. Министар Калноки Многе београдске „аге" и господа. Гости, Историја и други. I. ЧШ. (Ноћ у краљевом двору, у Београду. Иоследњи тренутци сдаво. Под је испрскан шампањцом, пуно карташких столова. Гости уетају буновни да иду кућама.) Гарашанин (у полаеку наздравља). в Нека нам жива други Немања. Иосле многих векова испало је опет Србиеу за руком, да створи српску краљевину. Тај је други Немања, краљ Милан. Дај боже да дочекамо гато пре и крунисање. (Ераљ се клања, гости се куцају, посрћу, па одлазе.) Краљ (сам): З^месго да се крунишем, ја се круним. Напослетку ћу осгати го, као тулуз. Каква несрећа! Кашику сам донео до уста, па зар да се проспе. Ништа ми више не треба но 4 милијона динара, па да се крунишем, да постанем други српски Немања. Ал од куд новци?! Државне касе су напредњаци испразнили, плату сам извадио на 4 године унапред, па ко ће ту да помогне. Ха знам... зваћу новосадског посланика Морица Пају. Он је рекао у са<5ору да су Чивути подигли угарску државу, ваљда ће подићи и мене, Њега дајте, њега ћу питати. (Звони. Секретар улази.) Краљ: Саставге писмо на Мориц Пају, и модите га нека ме посети. После зовите зидаре, па нека се по обичају додам још, да она, којој се сада у здравље орило „архијерејско многаја љета", у најслађем сну спава, те да би вредно било осладити јој још боље сан; а то бисмо учинили тако, ако бисмо јој под прозором одпевали коју. Тај предлог буде бурно иоздрављен и једногласно усвојен. — Дигнемо се па под Чика Пајине прозоре. Ставимо се у односителну позитуру и почнемо лагано Дијо, ноћи" и свршимо; ну наједном се ја досетим, да прозори ■од оне собе, у којој она спава, окревути су у двориште те ако бисмо хтели до њих доћи, то морамо измерити висину тарабе. А шта љубав неће учинити ? та она би и љута риса укротила, а да не би мене склонила прећи тарабу једну за љубав онаковог анђела! Та прескочио бих Мон-блан, а не једну тарабу! Буде дакле одређено, да ја пређем тарабу те под исти прозор станем, а братија ће ми с тарабе помагати. Затрчим се из далека и скочим на тарабу. Неосетљиви Аврам пева : „Прескочићу тарабу. . а ђуки опет у онако критичком часу до шале те ми довикује: „Оеће, М1сћ1. <1и уогап. .." Ој небриго једна! Знао сам висину тарабе с тога се нисам ни најмање устручавао, већ се прекрстим па ћик — — у буре с кишвицом. Братија се међутим успеше на тарабу, па не гледајућ гди се ја борим с валима жшпнице, веле, што не одпочнем, (СвршиЕе се.)

руше и проширују врата на дворцу, куда ће Мориц улазити. Јер ако му запне трбух о ракаотов, па ае могне ни унутра ни напоље, може нам још министар Тиса огласити због тога рат. П. ЧИН. (У краљевом дворцу. Краљ Милан и Мориц Паја.) Краљ: Не чудите се што сам искрен с вами. За вас је у Н. Саду гласао Јота Грујић, за вас је гласао ритар мог ордена Сгева Иавловаћ . . . за вас сви новосадски Чивути. Па коме би се онда поверио, ако вами не. Истину вам дакле велим: Неманић и његова слава не дају ми спавати. А да и ја будем као Неманић, за то ми треба 4 милијона, па да се крунишем. Разумете ли ме? Знате ли ко је био Неманић ? Мориц IIај? : Не знам добро српски, алзнам словачки. „Нема њић% то значи „празан џеп. к Краљ Милан. Имате право, то је сад код мене главно. У Жичи хтео би да се крунишем. М о р и ц : Шта, Зичи ? Гроф Зичи вам неће дати више новаца, то вам зацело кажем. Него ћу ићи да видим шта ће нам влада рећи. Идем у Пешту. К р а љ. Да, да у Пешту. Па даЈ боже оданде у пошту, да ми јавите радосну вест. Ш. ЧИН. (Министар Калноки и Мориц Паја.) Калноки: Питао сам Калаја, он је писао српску историју. Калаји каже, Немања се закраљио и крунисао, кад је у^единио срнске земље. Краљ Милан је постао краљем, кад се одрекао Босне и Херцеговине. Нека се дакле одрече још нечега, па онда нек се крунише. То би било ко и код Немање, исто то, само мало друкчије. Мориц Паја: Он се свега одрекао, нема се више чега одрећи. Еалноки: Е па кад се нема чега више одрећи, ви најбоље знате да Чивутин не да за то ништа. Мориц Паја: Кад се он нема чега одрећи, подајте му сад ви нешто, па ће му Чивути дати на то новапа. Калноки: Учинићемо ипак нешто. Ја ћу покренути корак можда ће европска диаломација пристати на то. Предаћемо заједничку ноту Турској, нека одазове њеног садањег конзула из Београда. Тај је човек добио на картама од краља Милана грдне новце. Кад оде данашњи турски конзул из Београда остаће краљу за три године у џепу бар 4 милијона динара. Онда се може крунисати, Мориц Паја: То је све лепо, ал и за то не да Чивутин ништа, збогом ! IV. ЧИН. (У краљевом двору). Краљ (сам). Добро ја знам како ће се свршити моја влада. Ал све ће мо поднети, само да се крунишем, па да ме прозову Немањом. Не марим ништа