Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 6. ЗА 1887.

45

Рекли крчмару : водено ти вино. А он се опсети па одговори: ако вам је то слабо, могу вам донети виновне воде.

Рекли задриглом просјаку: ради! А он одвешта: то ми не снада у занат.

Рекли комесару на банкету: море, чоче, опијо си се ! А он промуца: Моја је дужност да будем трезвен. Па како ћу се другче изтрезнити, — ако се најпре не огсијем ?

Рекли вођане! А он :

г. Ценићу: Ала га и ти познајеш ВојНека, сад бар они познадоше мене.

Рекли Бошњаку : ћути ! А он не одговори ништа очима. (А то ваљда значи „

само подиже прст к — ал не жмурим*.)

Рекли шајкашком посланику; бежи у швајцарску

сигурност Он то није послушао, ал је помислио : лепше би 'било да швајцарска сигурност дође к нама.

Рекли г. Јаши Игњатовићу : не молуј козаке на онај зид где их нема! А он асмунђа: Нисам ја то ни писао за вас д о л е, него за оне г о р е.

Рекли краљу Милану: Не видиш даље од н о с а!

„Дакле и паки извуче се из шкрипца! А којим начином, тако ти св. Алимпије ?" „Уметним!" возвратим му ја. „А како бога ти прође с Чика Пајом?" У то се већ и ђука бијаше изплео"из мреже Морфејеве те помогне Авраму испитивати ме, а ја сам им све потанко испричао. * * * Од тога доба прохујало је већ доста у заборав, а и анатне промене су настале. Након осам месецн положисмо сва тројица испит зрелости и одосмо сваки на друго свеучилиште на науке. Ја сам збиља после 'четир године свршио и руку моје миле Наталије добио. Обећање своје баби Ружи сам точшејше исиунио, а и братија је то учинила, као што су ми јавили. Тараба и данас стоји, само с том разликом, што јв сада јака те се неби више срушила, а нема више ни „8Шш1ећеп-а", јер нема онде више ни Наталије, пошто је Чика Даја одржао своју реч. Стојко Јоваиов.

А он ни пет ни девет, већ: Па доста је мени ,Нос — Бе! §га^а.*

Рекли Срби Хрватима: Ево р у к е! А управа Петрињске препарандије одговори четворици српских ђака: Ево ноге! (Сад ја питам „Стармалог" смемо лимии ноговање сматрати вао руковање?)*) Божурко. * Бог и душа 10 не смемо ; таки јунадн нисмв. Али још ев схело надатн, да Ке браКа Хрвати такав поступак самк осудити. Схаркалн.

Крескарије, I. Не перите арапина Не трош'те сапуна. Грозно црн је, ко се држи На леђма шпијуна. II. Кад се Теи?е1 са 6г<1е§-ом спари Онда ћ а в о Може ретерират' Да пос'о не квари. Ш. Једно не мож' схватит' ум Сиротиње раје: Од куд душе ономе, Који ју иродаје. IV. Моје груди не могу Донде имат' мира, Док се „коло Бранково С а м о лепо свира, Лепо декламира.

Историја осуђује Да то није лепо: Копат о ч и људима, Да слушају с л е п о. VI. Упуј, курјо, упуј де! Коме се то виче? Свима оним, који сад На курјака личе. УП.Ј Креши наше оцило, Тренутке осветли! Тим ће можда раније Запевати петли! (ИродужнКв ев.)

ћ ■+• Б + В-обо.