Стармали

1»

и СТАРМАДИ" БР. 15. ЗА 1881

116

поплаву, те би река аапретва у дубоком и уређеном кориту народнога задовољства мирно текла и гнојила муљем слободе, омршавиле долине и поља српска.

Д. У Србији глад. Сад ће се још казати да је Гарашаново министарство скапало од глади.

X. Кад су нитали у Карловдима ђурђевића, а шта ћете ви на туђем збору ? Одговорио је : дошао сам да се правдам. Па ипак се кривљи вратио него што је дошао.

0. На много места не зна се како ће испасти избори, и тако је у томе погледу још тама и н о ћ. Али у Панчеву је извесно Дан(ијел).

Немачки престолонаследник пати од п р омуклости. То још није тако зло; има велике господе, која пате од подмукдости.

Ћира. Како се зове тај славни и доследни власник илочког „Сремца" ? Спкра. Зове се Вортман. Ђира. Па да гата је онда Паја Арсенић ? Спира. И он је неки Вортман. Јер чека да га опет ивберу. Али канда нити ће Паја дочекати мандата, ни онај први Вортман понову претплате.

П у о л и ц е. Што велико вино поради, то велика вода може да поквари, — особито у очи избора. Иначе Тиса не би марио, ма био и васеленски потоп после њега.

'Н'. Мора бити да су врло добре илиџе у Криму. Јер ево краљица Наталија тек што је отишла тамо, већ се многи надају да ће се поправити стање (у Србији).

□ . Уредник „Нашег Доба" једи се што неће и њега ко да упореди са Милошем Обилићем, — па макар само и шале ради.

У. У Угарској је мода да се села покрштавају, која немају мађарско име. Сад је потоп хтео да покрсти и село Леле, — али оно остаје леле до века.

«». ђурковић је најпре живио од „Пресе". (Као да би ико, знао вену тајну !)

Па у туђем свету вршит' службу цара, Јединога њему данас господара. Чича Грга спрема кола да га вози, Кад већ бити мора, пак: „Боже помози"! . . Запрего је хате силовне и бесне, Прошао сокаке широке и тесне, Завитлао само бичаљем у руци, (Ту не треба нукат: потерај! повуци I) . . . Лете вранци бесни; . . . чича Грга пева, А госиодин лаћман 1 . . Канда нешто снева ?! . . БудуИност му сјајна пред очима стоји, Сад је већ на коњу, те планове кроји: До године, до две, може с дићи јако, А букне — ли војна, онда још те како! Ни десетак неће годиница проћи, Златна ће му јака око врата доћи; А дође ли само до чина „ мајора", Онда још и даље дотерати мора! Па тек једног дана, ко' иуковник строги Док се дома врати!!! . . Како ли ће многи, Данашњих другова, пред њиме да стрепи !!! . . (Пуна глава снбва заношљиви, лепи!) Већ се мано мисли на ирвашпе стање, Поломио већ је „ свога стабла' грање; Па се холо диго у будувност сјајву!

У томе су стигли и до самог града, Где пуковник Шарић врло строгЈ влада ; Али правду љуби, као редко који, (За то га се ваљда многи тако боји ?!) Ту ће лаЛман млади оставити бДбу, Па одатле даље ићи своме „штабу „Код зеленог венца" притераше кола, (Коњи већ су збиља, сама вода гола). Поносито тера чича Грга сада, Нека види чељад из главнога града : Каквих чича Грга ужива милина, Што довезе свога „ госиодина сина" .... Пред кафаном лаЛман сишао се доле, Чича Грга мири своје вранце холе, Па ће онда даље одвести их штали (И коњима право, што су једном стали.) Док он око коња, гледа да их смести, Да им даде добру „иорцијицу " јести, Ушао је лаЛман у велику салу, Где су гости разни били при асталу; И лаћман је био огладнио јако ; (Та на путу знате, огладни се лако). *

ШЋира. Шта чујеш из Моровићког изборног среза? Спира. Народ је чврсто наумио да Стеву Поповића Вацког остави на миру (или као што неки веле на цедилу). Спира. Народ овако вели: _ Није Стеви више потребно да сваки час у Загреб и у Пешту допаркује, — кад он сад, хвала богу, има и код куће свој парк.