Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 28. ЗА 1887

219

је Вукашин Петровић, бивши министар, себи из народног чикме;:;ета саградио, и због чега је сад судом на одговор позван. Гледајући те виле и мислећи на судску истрагу уздахнуо сам : 0, Вукашине, дакле и теби дођоше виле очима!" Можда би бол>е пасовало, да су Вукашина уместо за министра финанпије, узели за министра крађевине хоћу рећи г р ађ ев и н е, кад уме тако лепе виле да 1ради. У Београду сам даље видео на Теразијама једнога курмахера, како мери оне лепе госпођице што су туда шетале. Нисам дотле знао, да се и госпођице мере на теразијама! Кад сам већ у Београду нисам хтео пропустити, а да не одем мало и у срп. Академију, да видим је ли истина, да њезини чланови ништа не раде. Отидох тамо и нађох чланове све ва окупу п то не ва дивану лежеће и тутун пушеће, него се сви живо у послу налажаху, сваки узе перо у руке и живо писаше. Шта више дала ми се прилика и да им завирим у посао: пишу сви — квите за идући месец! Био сам и у редакцији „Видела." Баш су испакивали силне неке сандуке, што.су стигли жељезницом. Беху то истоварена три вагона нових лажи, послаеих из Америке као ЕП§и1;. Лажи те нису биле још куване, него онако пресне. Један калуђер ми је приповедао, да је бивши министар Вукашин Петровић за своје владавине често писао и шиљао „ко Јеврејем посланија." У гостионици се састадох с једним старим познаником. Затекох га баш где чита новине. — Шта има ново у свету? „Шта се чује?" запитах га онако виделовски. — Најновије је, да је један владалац помиловао 200 робова, и то 150 мушких, и помиловао је 50 женских. — Богме доста је и мушких, а доста је и ж е нских помиловао, помислим у себи. Бавећи се у Београду сетих се и блажене усиомене Бонтува, који је био некад здрав, а после је патио од затвора. Истог пријатеља, што га нађох у гостионици, запитах по нешто и за Бонтува. Међу осталим запитаћу га : — Бога ти, побро, је ли истина да је тај Бонту био тако богат човек? — Ко те је опет то преварио, одговориће ми он, па док се овде бавио био је сиромашан, те је овде у Београду давао сатове . , . — Давао сатове? Е пато је он био инштруктор. — Да, па су се његови ђаци владали п о њ еговим инштрукцијама.

Је ли да је тако? I Што год који пре венчања рекне, то је гола фраза\ јер једина брига му је хоће л' бит' мираза ?! Др. Казбулбуц.

Ћира. Зашто Анђелић хоће баш у Египат. Спира. Знаш, брате, овде га сви мрзе као туђинца и наметника, — а у Египту, где су урођеници сви црна образа он ће се осећати као код куће.

П у 0 Л И Ц е. ©. Црногорци знају за невољу и гладовати па опет живи остати. Прегур. ће они ову годину и без братска гостољубља. Али канда су чивутски новинари највећма гладни таких вести, којима мисле да ће завадити браћу рођену.

□ • Кажу да би избори у Бугарској још боље испали по принца Кобурга, — само да је било на расположењу још више жандара и више аришта.

К. Ја не мрзим ни „чворке" ни „прдавце", али далеко им лепа кућа од „Нове Уставности" и од „Одјека". Л. Даклем и нежење се могу запопити, т. ј. ако им је намера да после ступе у калуђерски чин. Али ко јамчи да ће они то заиста и урадити. Или ће се и при рукополагању завести какви мали ревершчићи, као што се дају пред владичење.

~. Све се у овету изравњује. Два нова попа немају ни једне жене; зато веле за поп Лазу вутошког да је имао д в е жене.

X. Чим су ученом друштву у Србији допустили да мало одане, — ево нам наједаред даде три нове красне књиге. Од тога (као и од сваког другог добра) бог би нас сачувао, да је још Абердар на влади.

+5. Зато што у овој монархији нема у јавности ивраженог видљивог компаса морао је Стева Вацки доћи да издаје Сремца. И он ће заиста бити компас, ком пепас, (према потреби свога високог позива.)

о о о

. Кад се потроше два милиона фор. само на то да Тиса добије у сабору већину, онда то није уштеда, него у штета.

<&. У Новом Саду спојила се Ш. и IV. чеврт и Салашани (а то је баш где највише Срба има). Новине наше о томе много не пишу. Имају и право, јер овако изгледа као нешто лепо.