Стармали

220

„СТАРМАЛИ"

БР. 28. ЗА 1887

Ђука. Даклем јесили чуо да Не^ Р а Тодоровић издаје „Радикала." Шшкт Шука. Па није то ништа ново. ШшЈ^Знам ја то још од лане. Шуна. Да Нера издаје радикале.

У Ш Т И П Ц И, Октобарски уштиици почели су тим, што је министар Тиса изнео пред угарски сабор — „буџе.* * * * Повишење порезе, то су уштипци, које ће осетити и они, који се нису на то иретплатили. (Ништа зато платиће по~ле-) * * * Доказано је, да су велики жупани искали од министра новаца на подмићивање бирача. Њихова нада беше министар 0 р ц и ј е, а овога нада министар — п о р ц и ј е. * * * „Лојд" прича, да је Ткса, од како је министар сад тек променуо зимски капут. А да није тај капут предзнак онога, што Талкјани веле— „сарт". * * * Но камо среће, да се промена 'Гисиног капута, може тумачиги латински. Тамо значи: в сари1 а глава, те би промена Тисиног канута све грађане пријатно изненадила. * * * Оаборска комисија је изрекла, да то није подмићивање бирача,дати коме4—5 фор. То је веле, да лакше оде на биралиште. Дабогме! А да лакше оде, треба га — по дмаза ти. * * * Немци су то давно увидили. И они веле! Дег зсћггпег!: с1ег ГаћгС. — Но истина је и то, да то само код Немаца значи подмићивање. Код Мађара видимо да не значи. * $ * Пословица вели : „Поклону се не гледа у зубе." Добро је и Германовом поклону не гледати у зубе. Јер они који ће добијати његову пензију, могу нас лако ујести. * X * Прва је квалификација за добијање Германове пензије, бити у Германовом смислу — зубат. -|-.

Питање и одговор За што небо жени, бркове и браду подарило није? . . За то : што би дуго ћутати јој било док је бербер брије „Сафнр. а Др. Казбулбуц.

Без на&лова. Баш оног дана, у ком је бог створио човека, дакле у суботу, створио је и министар Тиса државни прорачун за идућу годину, Бог је створио човека од блата, Тиса је сазидао свој прорачун на песку. Дакле се прилично слаже. Ал ево шта се не слаже. Човек је створен с душом, а Тисин прорачун је — без душе. Има још једна разлика. После створења човека, створио је бог још нешто, и рекао: Е в о! А пооле створења прорачуна Тиса ће рећи: Да ј! Осим тога је бог првом човеку извадио само једно ребро, а наш ће нов прорачун извадити из џепа сво сребро паи хартију. Бог је створио човеку друга. Тиса му створи дуга. Напослетку се свршило с тим, што је Б >г човека истерао из раја, а Тиса ће нас отерати из Угарске. Из овога се свакојако види, колико имају право они, у чијим је очима Тиса „мали бог." Из новог прорачуна видимо, да ћемо добити нову филоксеру. Повећана „потрошарина на вино," то је зацело филоксера. А против те филоксере не помаже ни америнска лоза, против те помаже можда једино американски ваздух, т. ј. селење у Америку. Но та повишена потрошарина, та нова филоксера, неће кидисати само на вино, него ће богме и на петролеум, па чак и на месо. По Тиспна филоксера има укуса. Не годи јој ни месо неслано. него ће се устремити и на со. Да је на здравље ! Ми се сад зацело нећемо очемерити. После прорачуна није Тиса у сабору само тек неку реч рекао, него је и обрекао А шта ће бити од тог обећања? Ево шта: — знате ли ону причу о наметном циганину. Хтео је да одучи коња од јела. И таман да рекне већ: „Хвала богу сад сам га одучио, не једе више," — а барна се изврнуо па — липсао. После се циганин љуто тужио на то, како нема среће, а већ мисао му је била паметна да не мож паметнија бити. Тисино обећање ме је потсетило на горњи случај. И Тиса је дошао до те паметне мисли, како ће утаманити дефицит. Ништа лакше но то. Док ступе у живот сви закони о повишењу пореза, а то ће бити до године 1890. онда по Тисиним речима неће вишв' биги дефицита. И верујте да неће ! Ал само да се и Тиси не деси нешто налик на оно. што се десило оном паметном Циганину. Кад Тиса са 18 милијона повиси порезу и изнесе прорачун, по коме онда неће више бити дефицита, не мислите ли, да онда неће више бити нас народа у Угарској, јер ће се преселити, ако не у вечност, а оно где га очи воде. Има још неких ствари, које је Тиса могао споменути у прорачуну, но које је заборавио. У Нештанској жупанији има општина Лајошмиже, и тој ће општини доћи сад добош, и продаваће јој имање због дуга од 1.320 фор. Појецини људи код нас давно пропадају; сад већ пропадају општине; а ко зна где ће се то пропадање зауставити. Да се Тиса сетио да изнесе пред сабор и овај случај, а има их и више, сабор би се зацело намрштио. Али станите! ЈГако би он ту црну цифру у буџету загладио. Политичка општина панчевачка дала је друштву за ширење мађар-