Стармали
232
„СТАРМАЛИ" БР. 29. ЗА 1887.
Ј а сам написао оно неколико речи у „Стармалом," које су вас ужасно узнемириле; јесте „оно и н ф а м н о подметање, које може потицати само од оне сорте људи, који су давно образ под ноге метнули" написао је од вас „Поштовани уредник Стармалог," као год што је он написао лани и оно што је вама годило. А написао је и једно и друго из једне побуде, из мржње према денунцијама; а хвала му је та, што ви сад жиг денунцијанта на аегов лист натурујете. Не пита се само то, је ли ко што из зле намере учинио, већ каквим плодом може уродити дело чије. Како сте ви на Матицу „зинули и дрекнули" (не знам је ли се у Пешти баш чуло, ал се лако могло чути) — и ко зна какав палош виси над главом Матице наше, тај зна и то, да ваша реч: „у Матици је анархија" може Матици шкодити исто толико (можда и више), колико и речи г. РаГина. И ма да се и г. Рајин извиаава, да он то није чиаио из зле намере, ви сте у овом послу рођена браћа, и то ћу рећи свакоме. који год тако ради, па макар пред вашим очима и пред вашом публиком ја остао денунцијанат. Млади, зелени, неистинољубиви човече, ви у дугачком своме чланку, помињеге и оне речч из „Стармалог" (које сам такођер ј а написао .Реци Лази века пази Ко кроз деру улази" и велите да сам тиме сумњичио пок. Лазу Нанчића. Ал то бар није тако давно било и сви који иоле читају наше новине, сећаће се како је било. Јаша Томић био је још у вацком затвору а „Застава" је остала на пок. Нанчићу који је већ побољевао. Појавише се онда неки дописи из Панчева; мене су многи уверавали да те дописе пише (или диктира) несретни Тоша Векић. Из најпријатељскије намере према „Застави," коју је Милетић основао, написах ја ону опомену, држећи да Нанчић не зна е се изпод дере у „Заставу" увлачи човек коме „Застава" никад не би смела опростити шта је с њоме урадио. И гле, сад се ви нађосте да пљунете истини у очи, да ме доведете у несугласицу са лепим споменом покојнога Лазе. Фуј! на такав посао. Ја и данас држим да пок. Лаза у својој малаксалости није знао ко се онда испод дере у „Заставу' увлачио. Ви сге можда то знали ал вас то није женирало као што вас ни сада не женира што у листу тога човека главни сурадник постадосте, а са тога вам становишта сасвим је природно што се и на мене блатом бацате. Али што велите да се п.;к. Лаза на мене с тога жалио, то ма колико да сам хладнокрван не могу другим именом назвати него пресном лажи и гадном измишљотином. Што велите да „код Стармалог канда притегнуше Браниковци на вази" — они, које ви вазивате лопужама) да ли притежују ови или они, или кад притежују ови а кад они, за то сте ми ви веома ситан да се о томе с вама потање разговарам. Но мени ће ипак драго бити, ако се са временом поправите и ако изиђе, да су ваша данашња дела била само пролазни греси ваше младости. Тиме завршујем одговор в а м а Али ћу још неколико речи овом приликом казати пред осталим читаоцима. Ја сам увек желио да она велиха иародва слободоум-
на странка, која се за време Милетићево тако чврсто у заједници држала остане непоцепана, — то и сада желим. Али ако је томе погребе онда се мени чини добродошло да се у тој странци ухвати коло годинама или снагом млађих, окретнији, живљих, одморнијих људи, који ће старије конгролисати, соколити и унапред потстицати. Али да се то коло не извргне у друго нешто, морало би бити онако како га ја замишљам. То коло морало би бити опасано најчистијим родољубљем, најплеменитијим тежњама, најсветлијом карактерношћу и т. д. и онда би заиста много користило и без сумње би нашло потпоре у многих људи и из старијега кола. Тако је нешто и хтело да буде, али не испада баш најсрећније — (но можда ће од сада бити срећније и берићетиије). Али ако ће из тог кола излетати таке тице, који ће тако летети као што сад лети г. И. И. — ако то коло одобрава и идентифише се са неким поступцима г. И. И-ћа и још неколико његових пајташа, онда то коло силом хоће да из своје близине одгурне све елементе, који у извесним приликама одобравају и само грење — као извор топлотј — али нису вољни кавзи — на штету народа.« УрвДНИК „СтармалОГ." Одговори уредништва, „Један оахат у шпајау". Ово вам је слабо. Можда ће друго бити боље. Маглајцу. Из седам ваших прилога исцедићемо нешто и употребићемо у другом облику. — В —. Што ви најзећма истичете. ми се од тога клонимо, — док се не промену прилике. Жеравнцж. ПГто је г. Кљајић у огласу свога атласа рекао : „Хрватска и Србија за време Томислава" то је истина могло бити јасније речено, али не мора се узети да је он наметнуо Томислава за негдашњег краља Србији. Може се говоритн ж. пр. о Угарској за време Петра великог, или за време француске револуције, али тиме се не подразумева да је кадкод Петар велики, или да је француска револуција владала Угарском. — Тако исто не смемо пропустити ону вашу пуслицу, док не би били сигурни да нема и у Италији које место, које се зове Париз. К. Л. К. „Волшебно" нам изгледа, што нам одговарате на писмо, које велите да га „нисте добили." — Друго ,је све у реду. Новине, књиге или музикалије поолате уредништву на прнхав Завичај. Марш. Композиција Стевана А. Станковића. Издање срп. књижаре Браће М. Цоповића, у Н. Саду. 1887. — Цена 50 новч. Орао. Велики илустровани календар за год. 1887. Уређује га Стев. В. Поповић. Штампа|.ија и издање А. Пајевића у Н. Саду Цена 50 новч. (1 динар.) л.втопне Матице Српске. Уређује А. Хаџић. Књига 151. (За год. 1887. свеска Ш ) у Н. Саду срп. штампарија Др. Светозар Милетића. Ц ена 70 новч. О Г Л. -А.СИ. П окварвн стомак (к- д нема апетита, рђаво варење, ка нори љутнна) кад је спора промена материје и коц пооледнца тога (затвор, ветровн, главобоља. мигрена, шуљеви) лечн се Липмановим карлсбадским кнпећнм прашком, наше најбоље домаће средство. Добива ее у кутнјама по 60 новч. н 2 Фор. у апотекама.