Стармали

„СТАРМАЈШ" БР. 2. ЗА 1888. 13

д. Видео оам велику слику Бисмаркову, која је изишла у листу „Базару". Уредник тога листа мора бити да је велики поштовалац Бисмарков — и лепо је то од њега, што се потрудио, да Бисмарк не изиђе „из моде".

Малер је (т. ј. Бисмарков) само то, што све оно, што „Базар" доноси, не остаје дуго „у моди".

пр. Кажу да ће назови кнез бугарски, госиодин Кобург путовати у Румунију. (Па лепо, — оданде му је ближе у Ебентал.).

***• А к ° ^Н. Уставност" и „Одјек" продуже један другог нападати и озлоглашавати, онда су постигли своју стару жељу, т. ј. да „Бидело" постане сасвим излишно.

§. Кажу да сад и сам гроф Андраши нагиње на измирење Аустро-Угарске са Русијом, — т. ј. пре рата (јер после рата измирују се увек обе ратне странке и без нагињања

□ • Наш ратни министар г. Билант издржао је једну сретну операцију. Сад још само да га бог (њега и иас) сачува од какве несретне операције.

Соба вам је то ниска али врло дугачка. Стол је намешген на „иокој". Горе седи председник, тајник и нолицајаи комесар. Даље се поређали часници друштвени и гости Словенци, јер академска словенска друштва сва подржавају пријатељске везе међу собом. На оба крака тог „покоја", тамо доле, најмање је аокоја , јер су та места заузели чланови „дољњег нарламента". Ту су на окупу весељаци, који друштвене седнице ревносно похађају али се слабо упуштају у дебате. Док траје седница они ревносно дошапкују „келнеру"; наручују нове „кригле"; по мало цвркућу; кад кад бурно аплаудирају или изражују своје негодовање ком говорнику; кад треба да гласају, питају о чему је реч и — једва чекају да се спрши „званични део" седнице. У „забавном делу" њихова је влада; они певају, они су говорници, они својим шалама зачињавају весеље. — „Али какав „званични" и какав „забавни део" на седници књижевног друштва једног ?" Примећујете ми ви опет. Молим лепо! Има и то са свим свога смисла. Седнице су подељене тако 4 да би одговориле одмах за две цели. На „званичном" делу се дебатује ; читају се и критикују ноједини радови а на „забавном" се гаји српска песма и српско весеље. Тај је дан остављен. за весеље и за међусобно зближивање. Па да ли ће ко замерити томе ? Има то своју лепу, врло добро страну али . . . Но збиља, није ми намера, да о том говорим, ја требам да вам причам. Еле забавни део поче бурно и весело као обично. Ту се здравља Словенцима, Славенству, заједници, брат-

ЗЈ. У Прагу је умр'о скоро џелат Шшергер, који је био не само вешт у своме занату, него је писао и немачке романе, које је критика похваљивала. (Јамачно су се критичари бојали да га не увреде.)

©. 0 Гундулићевој прослави у Бечу забранила је полиција певање старе и толико пута допуштене песме „Падајте, браћо!". (Да нам је Јакшић жив сигурно би за љубав сл. полицији написао нову песму: „Не падајте, браћо !)*

X- Први број овогод. „Србобрана" заилењен је због чланка: „Ко изазива". (Нека се продужи тако пленење, пак ће људи и без члаиака знати: Ко и за з и в а.

У Србији почеле су се месојеђе са новим Шасе Кроасе. Погнтени хајдуци враћају се својим кућама; а беени жандари иду у хајдуке.

Утеха, Јелка: „Ала бога ти Анка, како можеш поћи за оног Перу, та коса му је црвена, мислиш, да си је запалила, па горе." Анка: „А зашто неби пошла за њега, мати моја каже, да ће му и онако временом коса — опасти ! Јовилим.

ству и љубави, слози и свима идеалима, којима се сви ми тако радо љуљушкамо. Па онда се ту шали, разговара, пева и надпевава. Претресају се по разним грунама разне дневне и занимљиве новости. Ено су баш на једном крају „покоја" њих неколицина необично заџагали. Смеју се да попуцају од смеја. Рада баш био натегао „криглу" па како се засмејао, одмах се загрцнуо. Милан намешта наочари па се само смеши. Мора да је он што причао, одмах се позна. Чича устао са столи е па се све рукама пљеска, Јоца мал' није пао са столице ; Раја, но, о њему ћу вам већ и онако доста причати, јер је он јунак ове приче . . . Све се то смеје, само се тајник Мирко усиљава да буде озбиљан, ал види се, да му не иде од срца. —- Та идите, молим вас. Слушате Милана, где вас товари". — „Товари, товари! Слабо бога ми!" Прекидају Мирка сви скоро у глас. — „Па добро најпосле, шта је то тако страшно ? Који од вас не би то на мом месту исто учинио ?" долази Мирко у ватру. — „Па ево ја први не бих. Ти верујеш једној намигуши, једној варошанки, чеду порока и покварености велико-варошке. Грозна наивиоет! Ја ни једну и не [гледим. Презирем их баш због те луде тежње њихове за еманципацијом. Немам ока да их видим." Тако је говорио обичном ватром женомрзац Раја. Да вам га брже прикажем. Раја Рад .... али нашто и презиме? Не морате ви баш све дознати. Дакле Раја