Стармали

„СТАРМАЛИ" БР. 2. ВА 1888. 1б

Јест', срди се на њу јако Увек — кад је нема. 2. Мој пријатељ Сима. Док је био нежењен Мој пријатељ Сима, Ругао се пуницама, Ругао се свима, Сатирама оштрим Гонио их љуто. Ал од кад се оженио — Мудро је ућут'о. 3. Госпођици Марти. Да с' манете белила, То је моја жеља. Без белила — верујте ми Много сте ми беља. Титир.

Први пут — па насео, Чика Сими се допало, како је браца Пера неколико њих повољно оженио и од сваког ђувегије добио по леп „анцуг" а разуме се и од невесте кошуљу а гдегце и гаће; па се лати и он тога посла. Нађе и он једног „благонадежног јуношу" и спомене му; како би он имао за њега једну добру партију да га ожени, Овај чујући ко је то пристане и пошље чика Симу да запроси гђицу Ленку Ч. за њега. После дужег размишљања пристане и Л. отац, а гђца Л. је још ома пристала била. Кад су се младенци „испитали" онда чика Сима поведе разговор и „о миразу" и отац Л. обећа: да ће ома о прстеновању дати две хиљаде форината. ђувегија будући задовољан овим обећањем позове чика С. као провођаџију кројачу и наручи му леп „анцуг" који је имао до сватова готов бити. Кад дође прстеновање а Л. отац даде само једну хиљаду фор. а друго обећа дати кроз извесно време. ђувегија је ово сматрао за неку спекулацију, и једило га је тако, да би и од женидбе одустао, само да није онако волео гђицу Л. а држао је, да је ова снекулација и са „провођаџијиним" знањем иззедена, те науми вратити му „мило за драго." Међу тим дође и дан венчања. У вече тогдана кројач донесе чика Сими „првођаџијски анцуг". Но како се чика С. зачуди кад виде капут без рукава, а чакшире без тура. А шта је то ? запита чика Сима. Молим чика Симо — одговори кројач — г. ђувегија је пре неки дан био и рекао да тако направиго ; јер — вели он је сад самополу обећаних новаца добио, а кад добије и оне друге новце, онда ће платити да се на „анцугу" и то што још треба оправи. Шта је на ово чика С. помислио незнамо, али је и нехотице гласно изрекао: „ето ти га на, први пут па насео." Стојан Ш.

Мој ј а д. Кад год сам тако љут, па цео свет ми крив, да ми је криво и то : зашто и да сам жив ! . . Па ми онда жао, како нисам знао, то угодити: да се нисам моро, да се нисам треб'о барем родити! Др Казбулбуц Леп комплименат. Неки досадни фаћфирић често је долазио у посету госпођици Н. Једаред кад је дошао, затече је баш где храни своју канарицу. Фићфирић, Ал би ја волео да еам ја ваша канарица. Шта би онда радили са мвом? Госпођица. Дала би вас мачки, да ва; соједе.

Велики процес. V иеки сељанин дошао к адвокату да му повери свој процес. Впдио је у соби пун ормап књига; и то му се допадало. Посде, кад је већ испричао своје јаде, адвокат уве са стола неку малу књижицу, (ваљда табелу за штемпларину) и поче ју читати. Али то сељаку већ није било по вољи. „Гоеподине, маните се ви те мале књижице, јер мој процес није мала ствар! Него узмите ви па читајте из оне књиге" и показа прстом на најдебљу књ гу у стакленом орману.

Слободни грађани. Три пријатеља враћали се својам кућама око поноћи из биртије, па како су били. добро „расположени" певали су путем неку песму. Сретне их иолицај и опомене их да не нарушавају ноћну тишину. А они се опираше: За што ми неби смели певати?! Та ми смо елободни грађани. Полицај (који је био доброћудан и шаљив што се код полицаја ретко дешава продере се на њих). Није истина да сте слободни грађани. Познајемјавасдобро. Ви сте сватројица — ожењени. Интернелација г. уредника „8шо(ге'\ Велештовани господине! Ваш угледни месечник „5то1га" показао се да није тесногруд, изјавивши да радо прима чланке и ћирилицом писане. То је похвале достојно, јер иде у прилог књижевној уза ; амности хрватској и српској.

Још се могу добити сви бројеви „Отармшг" од почетка до данас