Стармали

„ОТАРМАЈШ" ВР. 3. ЗА 1888. 19

прво чим уђемо у нову годиву, а ми смо годину дапа старији, те ће нас тако у годину дана пре узети у солдате и с годином дана смо ближе смрти, Друго, онај који није остао дужан порције за нрошлу годину, чим је осванула нова година, а он је опет постао дужник ерару (егаге ћшпапит ез^) и општини, те одмах почиње немирније и брижније да спава. Даље, остао је човек без календара, те сад мора да се баца у трошак и да купује нов календар ,3вездара" или „Планетара", јер лањски му сад више не вреди (а није никад ни вредио). Од осталих политичних д гађаја нрошле недеље највећу пажњу обратило је на себе помрачење месеца, који се заклонио за земљину сенку и читао онде песму Лазе Костића: „Месече, што се лудиш ? Месече што си слеп? Тај би тек венац био На нојој дики леп." А овдв се, без сумње, разуме онај венац (котур) што се видео око месеца пре него што ће онако пијан заићи за ону шернењу, за коју кажу да је сенка земљина. ћелави људи не могу да се начуде, како је то да се пун месец може помрачити и поцрнеги! Требало би да им какав наш астроном то нротумачи. А може бити да се мееец намазао каквом помадом ал' ни цигле труни љуцког карактера. Ој, продани тићи, врашко брчно перје, што вам душу држи љуцко лаковерје ! Ој. продане душе, погана ми темо, да л' имате срца да се разумемо ? Еј, та да л' сте икад и помислит' могли, кол'ко сте нам до сад, колико одмогли, кол'ко сте нам красна погазили цвећа, кол'ко сте нам јада наметли на плећа, а кол'ко сте могли дати и помоћи, само да сте хтели добрим путем поћи? Имали сте свега : моћ речи и слова. Па уместо њина света благослова, место да вам перо рајевину точи, место да нам њиме отварасте очи, водећи нас путем мудре обавести напретку, бољитку, виделу и свести ; место свега тога ви, душе-убице, њиме сте нам блато бацали у лице, њиме сте плели мрежу од паклена ткива, крвнички нас ббли посред срца жива, њим сте нам мис'о у круге сапели, милијуне душа на крсту распели, њиме сте нам жучи место лека дали, да би нас у калу живе закопали, да нас једе рђа, гад и умна тама јест, за све смо ово дужни најпре вама. Па зар вама милост, метиљави створи, кужнији од кужних, од најгорих гори, што нам заведосте силне милијуне, те нам тол ? ка снага кржљави и труне ? Ил' мислите ваљда, кад милости није да ми се с кукалци бој јуначки бије ?

за косу или црнилом од фризера Абта у чивутском сокаку. Са новом годином не само да је настала нова четврт месечева, него је настала и нова четврт за претплаћивање на новине и листове. По овоме види се јасно, да месец и наши листови стоје као у некој свези и да су у нечем налик једно на друго. А то је баш оно, што не ваља : јер кад месец, као небесно створење може да се помрачи, те да га нестане са лица неба, онда у толико пре могу и листови да се помраче и то тотално, те да их нестане са лица земље, јер и они могу да заиђу за сенку српскога немара (или за сенку каквог ђумрука), особито при прелазу у нову четврт, а по астроному Фалбу су критични дани за листове: I. јануар, 1. април, 1. јули и 1. октобар, јер онда може земља да се потресе, да зине и да их прогута, или могу, као и иначе у природи да се подигну у те критичне дане ветрови и буре, а ветрови знате да лако отресу лист са дрвета, Месец је и по томе налик на новине, што је кадикад читав, кадикад пак по који део од њега конфисциран; па и по томе, што човек не зна шта је о њему (о месецу) истина, шта ли лаж. Него види се да се новине и месец добро слажу, и да не ревну^у због конкуренције, јер ето на пример и „Браник" и „Застава" јављају, да примају Шта? Зар с вама мегдан? Да кршних јупака! Хајд', однусти, гаде, да не мрччм шака ! Та да на ме падне крв из ваших рана, вигда не бих стек'о небескога стана, нигда не бих души вечна мира наш'о: ко би тако прљав пред Бога изаш'о ?! За налепу такву, такве црне тице, најбољи је мегдан —• пљунути у лице, па онда вас једном ошинути страга и ринути ногом са поштена прага, те кад вас ко види мети на достигу да вас одмах позна по том срамном жигу. А сад вам још велим на растанку 'вако: Јер и зборит' с вама, ни то није лако. Стомак нашег века врло брзо вари, а век мушке збиље за гаалу не мари, Пред бујицом силном ко не скрене с аута, тога ша сруши, однесв — ирогута. II све, гито је горе, може аасти доле аа Ле до и време, да и вас заболе, јер-а свака сила има свога краја ироИиГхв и Турци, како ј' ирошла раја . . . * Идем у хајдуке, да се коров ништи, јер нас земља куне, а народ нам пишти ; пишти, ал' и хладни, к'о да вером мења, јер му гасне искра светог поверења, те скрштених руку забринуто пази, куда који греде, како ногом гази ; па кад дође доба, да се суд изриче, да одљуду викне : „Даље несретниче!" а човеку божјем, који правди служи, да срце и душу и — десттцу пружи.