Стармали

36 „СТАРМАЛИ" БР 5. ЗА 1888.

кола била су привезана још троја кола, у једннма је седио Ристићев тпурак, у другима Радивој, а у -грећима Милојковић. Сад изволите на то ваћи згодну пословицу.

Радикали су се уверили да је Гарашавин ђаво. А сад ужасво вичу на либерале, а том песмом мисле да ће ђавола уснавати. Сад изволите радикалима наћи згодну пословицу.

Разговарала се неколицина са множином. Први рекоше: ми смо сити. Други то вероваше. Али онда ови други рекоше : ми смо гладни, — онда им они први окренуше леђа. Сад изволите на то наћи једну згодну српску пословицу. Хрвати имају топлу крв. а и Срби имају топлу крв. Између те две крви наваљује хладна река Тисина. То је вода, — али ваљда — — Молим нађите згодну пословицу.

Ми, Аустроугарци, ималисмо увек са Русијом м и р. Кад смо са Прусима (не баш сретно) ратовали, ни то није бзло здраво давно, и то сећање боли нас још и сада као неки чир. — Ако би ко запитао: с киме ћемо сада На то молимо да нађеге згодву српску пословицу.

Руско-маџарски двопев, Мсфари (Русима). Ви лојане свеће ждерете, гутате: То је ваша сладост, то је ваше миље. Руси (Маџарима). М и једемо свеће!? — тако веле они, Над уснама чијим видимо фитиље. Ђакеља-

Из наше торбице, —^— Младновинар. А били ви мене примили за редовног члана вашег уредништва, да ту имам стално занимање. У р е д н и к, То би могло бити само тако, ако сте у стању у случају потребе и сецера заменути. Млад новинар. Пристајем и на то. Та какав би ја био новинар, кад не би знао слагати.

Несугласице, I. Најлепшу косу носиш, То сви ти рећи смемо. Ал муж те ипак зове: „ћелава моја Фемо!"

II. Гробове многе гњечи Д е б е л а плоча, ј а к а А на њиј пишу речи: „Земља ти била лака". III. Просјаку што да пружи, То не сме ни да снива. Ал ипак ју је за то Сви зову „милоетива". IV. „Држте се, Срби, слоге; Неслога ј' авет стара". Јух, — те су речи смешне Из уста новинара. V. Ручицом с медних уста Пољупце Ирма баца. Ох, сачувај нас, боже, Од таких пољубаца ! VI. На вису површине Много је што-шта читко. Ал кад завириш дубље, Опазиш да је плитко. А+Б Ј В.

Брзо тециво. Један сирома човек скуца којекако седамнаест форинти па се једног вечера посаветује са својом женом шта ће радити с толики новци ?! Најпосле доконају, да купе каква хрђава кола и још горе коње, па ће носити живину у Чантавир. Што рекоше — то и учинише. Купе од једног Чивута кола, а од Цигана коње, мртве мршаве. Штале нису имали, дакле уведу коње у кујну преко ноћ, метну нешто мало житне сламе у наћве пред њи — па легну спавати. Кад ујутру устане домаћин да чеше коње, јест ал не може да отвори врата од собе, канда су везана. Зацело су нам жено коње покрали викне човек и навали на врата те их једва отвори. Јаој наопако! Шарга црк'о, па стражњим ногама како се отег'о — подупр'о врата. Е тужан и жалостан! Један мртав, а други тек што није. До подне је живодер обадва на бару извук'о. Кад су у вече опет легли, рећи ће човек својој жени: „Видиш, жено, да брзо тециво никад не ваља". Ђ.

Је л' тако? Многоме срце пуца гледећ' свога пријатеља вељу несреЛу. Ал' већина не поднаша, што пријатељ драги Има бољу срвЛу! Са нем. Др. Казбулбуц.