Стармали

„СТАРМАЈШ" ВР. 5. ЗА 1888. 35

6). Бечки листови ругају се „Парламентеру," што нема бар 50.000 претплатника. То је аа љих мр таи лиот. Али кад државаи тужилац оптужује оно, што порота ни у сред Беча пе може да озлосуди, онда је то така реклама, која ће припомоћи, да ,Парламентер" од сада још живније живне.

л. Висока влает није допустила, да се Хурбан сахрани у средиеи гробља. (Даклем, већ се и мртви Словаци терају — до крајности).

У „Српској Уставпости" излази врло дугачак чланак (до сад му још нема краја), који пита „ко су то радикали? -—Не знамо кога то пита, али ако пита ,Стармалог" „Стармали би јој знао и одговорити. То су они, с којима сте се на општу радост, у добри час свезали, удобри часс њима радити почели, а у зао час, и то баш са њихове главне кривице, свезу раскинули.

©. Али, кад „Видело' на Ристића викне, да је краљу нелојалан, а та вика нађе и „Одјека," а тај „Одјек" ако сутра не призна, да је то била само предизборна врдалама, онда, е онда је у Србији данас слобода штампе стигла тако високо, да је обичан морал већ више не може ни за скут ухватити.

Опет са либералне стране кортешује се сад у Србији и са пресним опанцима. Кукавни опанци! По здравље је опасно кад су пресни, али још горе може бити, ако буду скувадр.

+. Поправком монополског дуванског уговора доћи ће Србија опет до чиста дувана. Ако противници данашње владе српске ни ту јој заслугу не признаду, онда они воле пушити крџан, од кога се прави много дима, ал који здрављу највећма шкоди.

Детиња безазленост! „Бубице мала, бубице лепа, чика би један пољубац рад !" — „»Не могу чико ! Срамота то је! љубити не смем никако сад! ал' док дорастем, онда ћу смети, а донде чико, имамо кад!"" „И лепо лижце, и лепа коса, и лепе очи и красан стас, немају ону велику вредност ако невиност није им крас! По туђој мисли.

Др. Назбулбуц.

Ћука. Волео би заати, шта значп та реч: демагога. То мора бати нешто страшно. Шука. Ја сам чуо да је то грчка реч; пак сам питао нашег старог Ц-апопу, који зна грчки, и он ми је овако растумачио: тако су стари Грци звали људе, који су народ бранили, водили и подизали. Ђука. Јес' чуо, брате, ако су ти људи народ добро бранили, добро водили, и надобро подизали, — онда мени та реч демагога није баш тако страшно страшна. — Е гле, молим те, како се човек лако превари, кад ее зна грчки! Ја зпадох да наше г о г е не бране за народ макар га десет пута ђаво однео, само нек у њих недирне. Па онда мишљах, кад су такви гоге, какви тек морају бити демагоге. Шука. Добро, добро. Али може бити демагога, који зло бране, зло воде, и на зло подижу. Ђука. Ено га на! као да ја то не заам! Може се ко звати и Анђелић, па за то ипак може бити црњи од ђавола. Али ја би волео да нас наши ноштовани прваци више крепе мирним нуним српским разлозима, него да нас збуњују празнпм грчким речима, Шуна. Сад те разумем. Ђука. Па то сам и хтео, да ме разумеш. — Али ако овај наш разговор „Стармали" чује и одштамиа, наћиће се ко ће то и криво разумети.

„Орп, Дневник." Размакните се мало. И мени треба сало. Седуаћге!: т1г сНе ВЈ1;{:е, 1сћ зе1 с!ег (Мие.

Траже се згодне пословице, Бугарска изгледа као неки жалостан намастир, који (да је среће) могао би лепо пропојати. Принц Фердинанд Кобург ту је сад игуман. Игуману саветују да путује. Ал њега брига мори, шта ће бити после њега од намастира. Сад изволите на то наћи згодну пословицу.

На опште негодовање чешће опажамо да „Брапик" и „Застава" један другоме у очи лете. Али имамо ми и две вране: „Туркос" и „Вражедобос," — ови не морају чувати очи један од другог, могу комотно један на другог да намигују — јер Сад изволите на то наћи згодну пословицу.

Кад је Ристић склопио савез са радикалима то смо поздра^или као пуна кола мудрости. Али за та